Др. Владан Ђорђевић рођен је 21 новембра 1844. у Београду. Био је један од гимнастичара који су вежбали у дружини Стевана Тодоровића. Завршио је 1869. студије медицине у Бечу. У Бечу и Немачкој упознао се са значајем Јановог система телесног вежбања (Турнерима). Кад се вратио у Србију био је покретач Уједињене омладине српске, оснивач Српског лекарског друштва 1872. и учествовао је у оснивању Српског друштва Црвеног крста 1876. Планирао је да створи средишње друштво у Београду, које је требало да постане школа за учитеље гимнастике, који су после требали да оснивају окружне и среске гимнастичке дружине. Охрабрен оснивањем Српског лекарског друштва и Српског друштва Црвеног крста написао је писмо о важности гимнастике за будућа поколења, а нарочито за војску. Писмо је у послао у неколико стотина примерака на све виђене људе, позивајући их на збор код „Српске круне” на Калемегдану. Предложио је министру Милутину Гарашанину да се организује гимнастичко друштво. Припремајући оснивање гимнастичког друштва у Београду, упутио је писма учитељима гимнастике Стевану Тодоровићу, Љубомиру Илићу и Ферду Михоковићу са питањем дали су спремни да добровољно раде у друштву ако буде основано. После пристанка, сазвао је 20. 12. 1881. збор угледних грађана у сали „Српске круне“ код Калемегдана. Збор је одржан под председништвом Стевана Тодоровића, а у првом реду седеле су један крај другог вође либерала, напредњака и радикала : Радивој Милојковић, Милутин Гарашанин и Никола Пашић. После говора Владана Ђорђевића о потреби телесног вежбања дошло је до расправе. Многи су били противни, верујући да је телесно вежбање страног порекла и да га не треба усвајати. То мишљење побили су књижевници Милорад П. Шапчанин и др Лаза Костић. Др. Владан Ђорђевић одржао је предавање и уверио их о потреби гимнастике. На наредном збору одржаном на истом месту 26.12.1881. усвојена су правила (Уредба) Београдског друштва за гимнастику и борење. По правилима друштво се старало да ради на развитку и унапређивању телесне снаге и здравља својих чланова; да оснива нова друштва која би поред гимнастике ширила свест народне заједнице; да обрати пажњу на народне игре уводећи их у своје вежбе; и да о свом трошку спрема учитеље гимнастике. Исте 1882. основано је Шабачко друштво за гимнастику и борење а потом основана су друштва у Смедереву (1885), Зајечару (1890) и Крагујевцу. На скупштини одржаној 3.1.1882. изабрана је управа друштва. У управу су изабрани Стеван Тодоровић, оснивач дружине за гимнастику из 1857. и Лаза Костић, један од оснивача Соколског друштва у Новом Саду 1874. Редовна вежбања почела су 17.1.1882. у сутерену зграде Црвеног крста. Од гимнастичких справа друштво је користило вратило, разбој, коња, јарца, конопац за пењање, неколико ђулади за вежбање и десетак палица. Код Делијске чесме јула 1882. друштво је приредило Јавни час мачевања. Др Владан Ђорђевић и друштво приређивали су академије и концерте у Народном позоришту. Гласник друштва био је лист „Народно здравље“. Први наставник био је капетан Михоковић а прва вежбаоница била је у сали некадашњег „начерданија”. Да би обезбедио материјално друштво др Владан Ђорђевић морао је да приређује приредбе (академије и концерте) у Народном позоришту. Трудио се да друштво обезбеди справама. Приликом забава држао је предавања о важности гимнастике и штампао их у његовом листу „Отаџбина”. Да би представе биле занимљиве др. Владан Ђорђевић је сам писао мале комедије из гимнастичког живота. Да би могао заинтересовати женску омладину једну шестину своје велике баште претворио је у гимнастичку вежбаоницу у којој су његова жена и кћерка заједно са женом и кћерком Стојана Новаковића редовно вежбали. Почео је заједно са београдским певачким друштвом и председником читаонице да ради на подизању заједничког Дома у Београду. Државна служба га је одвукла од рада у друштву.
На скупштини 10 марта 1891. дошло је свађе у око положаја вође друштва, јер је решено да се вође награђују новчано. Због свађа у друштву др. Владан Ђорђевић напустио је председничко место и повукао се из гимнастичког друштва.
Због Мајског преврата и доласка Карађорђевића Ђорђевић више није учествовао у власти, чак је био у затвору. Остао је секретар Српског друштва Црвеног Крста 1907. Умро је 1930. у Бечу. Као бечки ђак радио је као национални прегалац. Соколска штампа је опширно писала о њему сматрајући га значајним и заслужним лицем. Часопис „Соколски вјесник жупе загребачке” из Загреба писао је о њему 1925. поводом осамдесетогодишњице његовог живота. Истакли су да је био један од првих који су 1857. почели покретати гимнастичко друштво у Београду. Такође су истакли да је и као старац дневно вежбао и тврдио да му је систематска гимнастика омогућила духовну свежину и дуготрајан живот.
Због тога што је Соколски покрет био забрањен и заборављен под влашћу комуниста, заборављен је и великан грађанске Србије др Владан Ђорђевић. Ако је ко писао о њему, то је био изузетак који потврђује правило. Приређена је изложба у САНУ у Београду пре Короне. Била је изложба о њему у Дому Војске, из Ниша али на свим тим изложбама само један пано са сликом био је посвећен оснивању Београдског друштва за гимнастику и борење. Због тога соколи морају опширније да подсећају о значају и заслугама др. Владана Ђорђевића за гимнастику у Србији.
