Гимнастичка друштва у Србији настојала су да одржавају што ближе везе са Бугарским друштвима. У Саборној цркви у Београду 12. јуна 1897. освештена је застава Душана Силног. Из Загреба је пошло око 15 чланова, неколико из Сплита, још 3 Чеха и један Рус (новинар). Бугара је било око 40. Били су изасланици друштва „Јунак” из Софије. Чешки соколи су се трудили да дође до зближења бугарских Јунака и српских Сокола. Заслугом соколства и др. Јосифа Шајнера дошло је касније и до Савеза између Срба и Бугара и балканског рата.Прво гимнастичко јуначко друштво основано је 1895. у Софији. Први слет приређен је у Варни 1900, а друго и Пловдиву две године касније. На великом слету у Софији 1910. први пут су учествовали бројни српски и чешки соколи.
После Првог светског рата Савез сокола Краљевине Југославије трудио се да што више учврсти везе имеђу јужнословенских народа, Словенаца, Хрвата, Срба и Бугара. Због сукоба око Македоније то је није било лако остварити. Чехословачки соколи из Софије били су посредници у зближавању сокола и Јунака. Позвали су др. Михаила Градојевића 1926. да дође у Софију. Он је известио о томе старешину Југословенског соколског савеза Е. Гангла, који му је одобрио одлазак у Софију. Посаветовао се Ђуром Паунковићем, др. И. Рибаром, др. Срђаном Будисављевићем, Бранком Живковићем и другима. У Софији делегација Јунака је у разговору са Градојевићем истакла да је Струмички атентат био политички акт њихових непријатеља. Они су га осудили. И они у својој земљи морају да се боре против непријатеља зближења и узајамности. Градојевић је посетио посланика у Софији Милана Ракића и обавестио га о циљу доласка. Саслушавши га, Ракић је одобрио његов рад, истакавши да је међусобно зближење обострани интерес, за што ће увек имати његову потпору. О састанку представника Савеза Сокола и представника бугарских Јунака у Београду писали су и чехословачки листови. Брнске “Lidove Noviny” донеле су чланак о томе. У чланку се на крају истицало : „Тиме се неће само ојачати Савез словенског Соколства, већ ће бити уједно омогућена такође и дубља и јача радиност у извршавању програма СС, која је такође потребна у интересу целокупног словенског Соколства и словенске мисли.”
Председник Савеза бугарских Јунака Рашко Атанасов посетио је Београд 29. јуна 1935. Уз њега су били бивши председник Савеза Јунака Димитрије Лазов и др. Михајло Минев. На београдској железничкој станици Атанасова су дочекали Е. Гангл, Ђура Пауновић, др. Отон Гавранчић и др. Игњат Павлас, секретар Савеза Сокола др. Михајло Градојевић, и чланови савезне управе. Од државне власти Атанасова је дочекао министар за физичко васпитање народа Мирко Комненовић. Први је изашао из воза председник Савеза бугарских Јунака и министар унутрашњих послова генерал Рашко Атанасов. Поздравили су га Гангл, Паунковић и Мирко Комненовић. Генерал Атанасов одсео је у хотелу „Српски краљ”. Атанасов је заједно са члановима управе Савеза Јунака професором Димитријем Лазовом и проф. др. Михајлом Миневом 1 јула 1935. посетио Савез Сокола Краљевине Југославије. У свечаној дворани Савеза сокола генерала Атанасова поздравио је заменик старешине Савеза Гангл. У част бугарске делегације Савез Сокола одржао је свечану седницу у дворани Коларчевог универзитета. У име владе седници је присуствовао министар за физичко васпитање народа Мирко Комненовић. Седници су присуствовали представници и чланови Југословенско-бугарске лиге, Јадранске страже, Соколске жупе Београд, свих београдских соколских друштава и велики број грађана. У свом говору генерал Рашко Атанасов истакао је : „ … Да би било још снажније изражено осећање љубави према вама од стране Савеза бугарских Јунака, Врховни Покровитељ Савеза, … Краљ Борис III, који високо цени ваше благородне напоре за заједнички братски рад, …”. Краљ Борис одликовао је Гангла, др. Отона Гавранчића, др. Михајла Градојевића, др. Игњата Павласа, др.Милорада Драгића, … . Предаја одликовања и речи генерала Атанасова изазвале су одушевљење код свих присутних. Хор певачког друштва „Дунав” певао је државну химну. Димитрије Лазов у свом говору истакао је : „ … Соколска заједница тежи к уједињењу свих словенских народа. Распрострањена идеја соколска међу јужним Словенима створиће постепено зближење и братство и онемогућиће све оно што је до сада раздвајало наша два братска народа. Уједињени радићемо за напредак наших двају братских народа. Соколска идеја треба да створи наше уједињење за вечна времена“. Певачки хор певао је Мокрањчеве „Приморске напеве”. На крају је заменик старешине Савеза СКЈ Гангл изразио у име свих одликованих најдубљу благодарност краљу Борису, на тако високом признању указаном преко њих соколском раду, сматрајући да одликовања не припадају појединцима већ целом Савезу сокола. Сви су у сали устали и певали свесловенску химну. Савез сокола приредио је вечеру у част бугарских гостију у хотелу „Српски краљ”. Делегација Јунака се заједно са члановима управе Савеза сокола одвезла на Авалу, где су у име Савеза бугарских Јунака положили венац на гроб Незнаног јунака. Министар Комненовић приредио је вечеру у част бугарских гостију у хотелу на Авали. Бугарску делегацију примио је у аудијенцију кнез Павле. Делегација је посетила Опленац и гроб краља Александра.
Бугарски посланик приредио је банкет у хотелу „Српски краљ”. Банкету је присуствовао председник владе др. М. Стојадиновић, министар Комненовић … и представници штампе. Бугарска делегација отпутовала је из Београда у Загреб. После Београда Атанасов је посетио Загреб. Делегацију Савеза бугарских Јунака пратили су Ђура Пауновић, секретар Савеза Сокола др. Михајло Градојевић и члан савезне управе др. Милорад Драгић. Представници бугарских Јунака стигли су у Загреб 2. јула 1935. Дочекали су их др. Отон Гавранчић, … представници свих загребачких соколских друштава, омладинских организација и бројни грађани. У свом говору др. Отон Гавранчић је истакао : „Радостан сам што могу у Загребу да дочекам одличну браћу претставнике бугарских Јунака. Још пре 100 година Загреб је постао центар југословенске мисли и у обиму ове југословенске мисли увек су били укључени и браћа Бугари. Добро нам дошли и Живели !” Бугарски гости су помно разгледали соколски стадион краља Александра. С оним што је видео Атанасов је био одушевљен. После стадиона гости су посетили дом Соколског друштва Загреб I. После су гости посетили Југославенску академију и Галерију слика. Затим су гости посетили бана Савске бановине др. Костренчића, … и команданта дивизије генерала Бодија. Соколска жупа Загреб приредила је гостима ручак у хотелу Еспланади. На ручку су били бан др. Марко Костренчић, командант армије генерал Јуришић, подбан др. Стеван Хаџи, као председник Савеза спортских савеза и Југословенског олимпијског одбора, командант места генерал Боди, председник Југословенског новинарског удружења Славо Јутриша, … На главном колодвору у Загребу бугарску делегацију дочекали су др. Отон Гавранчић, заменик старешине Савеза СКЈ и старешина Соколске жупе Загреб, чланови управе жупе, представници свих загребачких соколских друштава, омладинских организација и бројни грађани. Делегација је посетила “Мирогој” и поклонила се гробовима илирских препородитеља, обишли су золошки врт и посетили соколски стадион. Са стадиона делегација је посетила дом Соколског друштва Загреб I. Затим су посетили Југословенску академију и Галерију слика. На свечаном ручку Атанасов је истакао : „ … Дошли смо да видимо, да се упознамо, да се разумемо, јер оно што се познаје и оно што се братски разуме, не може се мрзети ! Од границе, где су нас братски дочекали браћа Соколи, па до престонице, где су нас срдачно поздравили и испратили, и сада у вашем убавом Загребу, осетили смо искрену љубав, … Добро је рекао бр. др. Гавранчић, да нам минула историја даје велику поуку за срећнију будућност. Вредност историје је баш у томе, да нам она покаже пут, којим ћемо поћи и ви и ми, …”. Бугарска делегација отпутовала је за Сплит. На сплитској станици скупило се мноштво сокола, соколица и грађана да дочека бугарске Јунаке. У градском поглаварству поклонио је подпредседник градске општине Дује Иванишевић Атанасову уметничку мапу града Сплита. Посетили су Соколски дом. Обишли су Солин, Трогир … . Бугарски Јунаци отпутовали су 4 јула 1935. бродом за Дубровник. У Дубровнику били су срдачно примљени и поздрављени од сокола и грађана. На путу од Дубровника до Сарајева били су дуж читаве пруге срдачно поздрављени од народа и сокола. У Коњицу је био нарочито свечан дочек, на коме је учествовало целокупно грађанство и сва друштва. Коњиц је био сав у заставама, а становништво је обасуло Јунаке са цвећем. На коњичком тргу велика чета сокола и соколица дочекала је Јунаке. То се понављало у Бијелом Пољу, Острошцу, Брадини, Раштевици, Хаџићу, Раковици, Блажују, … . У Сарајево су стигли 6 јула 1935. Дочек у Сарајеву био је величанствен. Са железничке станице, пуне сокола и грађана, пошли су Јунаци аутомобилима у соколски дом. У дому и дворишту испред дочекала је маса сокола, чланови у свечаним одорама, а многе чланице у народним живописним ношњама. Соколска музика свирала је соколску корачницу. Бугарски Јунаци отишли су у хотел Европу, а соколи и грађани формирали су поворку, која је кренула према хотелу. Бугарски Јунаци су са балкона отпоздрављали сакупљеном народу и соколима. У вече отишли су у Народно позориште. Јунацима је била уступљена банска ложа. Кад су се Јунаци показали у ложи проламало се позориште од поклика и овација. Преко Сталаћа и Ниша отпутовала је делегација за Софију.
У Бугарској било је 166 друштава бугарских Јунака. Јуначке јединице биле су повезане у области. У Савезу словенског соколства били су : Чешкословачка обец соколска са 746.878 припадника, Савез Сокола Краљевине Југославије са 356.630 припадника, Савез пољског Соколства са 59.713 припадника, Савез бугарских Јунака са 45.000 припадника и Руско Соколство са око 6.000 припадника.
Уочи отварања слета бугарских Јунака 11. јула 1935. у Софији је одржана седница председништва Савеза словенског Соколства. Седница је одржана у свечаној дворани Академије наука. Од стране Савеза Сокола учествовали су : Е. Гангл, Ђура Паунковић и Алфред Пихлер. Са седнице је упућен манифест Савеза словенског Соколства у коме се истицао позив на устрајан и неуморан рад. Посебним соколским возом из Винковаца ишли су 10 јула 1935. чланови жупа Осијек, Бањалука, Тузла и Бјеловар на слет Јунака у Софији. Било је из бјеловарске жупе 9 чланица и 39 чланова, тузланске 45 чланица и 96 чланова, бањалучке 19 чланица и 54 члана и осјечке жупе 42 чланице и 161 члан. На станици у Софији дочекала их је музика, поздрави и клицања. Са развијеном заставом кренули су у кроз софијске улице у додељени смештај. Чланице су становале у школи Априлов, а чланови су били смештени у Женској домаћинској школи Плошчад Трапезица. Збор је био 12 јула 1935. у близини слетишта одакле су отишли на трг пред црквом Александра Невског на молитву и отворење слета. После молитве била је поворка кроз Софију. У вече 13 јула 1935. била је свечана академија у Народном позоришту. Приликом VIII слета бугарских Јунака у Софији, Војислав Богићевић је преко Савеза Сокола поклонио Саветз бугарских Јунака као и и свим јуначким областима по један примерак IV издања своје књиге “Приручник за соколске предњаке”. Један примерак у нарочитом повезу, поклонио је цару Борису, под чијим је покровитељством одржан слет. Богићевић је примио из Софије, од Дворске канцеларије, велику слику цара Бориса са царевим аутограмом.
У тежњи за што бољем међусобном упознавању, зближењу и учвршћењем братских веза међу словенским народима лист „Соколски гласник” пренео је чланак П.Н. Неичева „Словенска солидарност” из софијског дневника „Мир”. У чланку се истицало : „Међу њима уместо поштовања и љубави биле су завладале вечите мржње, које нису могле тако брзо да пређу у дубоки заборав. … Стога сви Словени и кажу :„Ране од блиске браће дубље су”. То је оно што доноси тако полако зближење и упознавање међу Словенима. Али успркос свију тих запрека, словенски идеализам и дух не једанпут издигли су се високо те се појавили у братској узајамности и помоћи; …. То се је најбоље видело на последњем састанку приликом слета Јунака, када су хиљаде словенских Сокола и Соколица заносно, неприсиљено и откривено изражавали своје свете осећаје о недељивом братству, поштовању и љубави. Ово развесељује и дубоко засеца у словенску душу, која корени и живи не само у умовању политичара, већ у душама и срцима народних маса. “ При повратку са Софијског слета, Соколска жупа Нови Сад повела је са собом из Софије два нараштајца бугарских Јунака, који су узети као питомци жупске нараштајске школе на Палићу. Питомци су требали да проведу предвиђено време у нараштајској школи о трошку жупе и по завршеном течају требало је да се врате у своју земљу. (14) Два нараштајца Јунака из Софије Живко Гладнишки и Иван Фотинов су дошли у школу као течајци у пратњи старешине жупе др. Игњата Павласа. Након поздравног говора старешина Павлас упознао је Јунаке са соколима. Одмах је на видном месту у логору истакнута и бугарска застава уз певање бугарске и југословенске химне, а затим је приређена закуска. Јунаци су се брзо сродили са соколима и наставили са њима рад у школи. Соколи су се надали да ће срдачне везе створене за време течаја у школи обухватити веће размере у настојању, да се дође до општијег и стварног зближења двају братских народа, и тако остваре соколски идеали. Течај је завршен опроштајним ручком на коме је био и старешина жупе др. Игњат Павлас, који је у свом говору изразио своју радост и задовољство на успеху школе, захвалио се предавачима на њиховом пожртвованом раду, а течајце позвао да наставе свој рад на остварењу узвишених соколских идеала.
Београдски соколи посетили су 1935. Бугарску и пет дана боравили у Софији. Соколи су очекивали учешће бугарских Јунака на покрајинском слету у Суботици 1936. Пошто Бугари нису дошли, соколи су расправљали шта да раде, пошто су мислили да су њихови напори на зближењу са бугарским Јунацима пропали. Старешина жупе Београд генерал С. Стајић предложио је да се обави братимљење Соколске жупе Београд са софијском облашћу, истакавши дужност рада престоничких сокола и престоничке жупе на делу зближења. Око 200 сокола и соколица, нараштајаца и нараштајки кренуло је 11. марта 1937. за Софију. Од Драгомана до Софије није било места које их није дочекало, где их грађани и јунаци нису поздравили. Пут од станице у Софији до „Сојузног дома”, кроз море грађанства, претворио се у неописиво одушевљење и Словенско соколско-јуначко славље. Старешина жупе С. Стајић посетио је Цара и министра војске, који су одобрили рад на зближењу јунака и сокола. Увече истог дана жупа Београд одржала је свечану академију у Народном позоришту. Соколска жупа Београд се братимила са Витошком јуначком облашћу у Софији 13 марта 1937. Соколско друштво Смедерево учествовало је на Соколској академији, коју је 1937. Жупа Београд приредила бугарским јунацима у Софији.
У Суботици је одржан Четврти покрајински слет Савеза Сокола Краљевине Југославије. Слет је почео савезним такмичењима чланова и чланица 27. јуна 1936. на соколском стадиону. Соколско друштво Суботица приредило је свечани ручак у Официрском дому за представнике соколских савеза и бугарске Јунаке, представнике власти и делегате жупа. Кад су соколи и грађани кренули у поворци на стадион почела је да пада киша праћена грмљавином. Упркос киши масе сокола и грађана са свих страна хитале су ка стадиону. Сва превозна средства којима је располагала Суботица превозила су соколе и грађане на стадион. Трамвајска кола, аутомобили и кочије превозили су без прекида путнике, али је мноштво хитало и пешке ка стадиону. Над соколским слетиштем виле су се заставе свих словенских народа. Министар физичког васпитања народа др. Јосип Рогић прогласио је стадион и парк око њега Југословенским народним парком Краља Петра II. Затим је говорио представник бугарских Јунака професор Минев. Предао је поклон плакету др. Игњату Павласу. На плакети је писало: „Новосадској Соколској жупи братски спомен од Савеза Јунака поводом слета у Суботици, јуна 1936 г“. У свом говору др. Игњат Павлас истакао је : „Соколска жупа Нови Сад, на чијој се територији одржава овај IV покрајински слет Савеза СКЈ, прима с братском захвалношћу овај дар као залогу братства и љубави између Савеза бугарских Јунака и Савеза Сокола Краљевине Југославије и свих њихових припадника. … да наше несебично и ничим помућено братство и љубав поведу Савез бугарских Јунака и Савез Сокола Кр. Југославије једним заједничким путем, а у загрљају са свима словенским соколским савезима.“ Јунаци су посету Софији узвратили својим доласком на слет жупе Београд. Дочеку Јунака 19.6.1937. у Београду присуствовало је бројно чланство и грађанство. Јунаци су са станице у поворци са музикама прошли одушевљено поздрављани улицама све до седишта Савеза Сокола Краљевине Југославије. У поворци је било 360 јунака и јунакиња. Од званичних посета које су током боравка у Београду учинили, прво су посетили гроб Незнаног јунака на Авали где су положили венац. Јунаци из Витошке јуначке области – Софије су учествовали на жупном слету 1937. у Београду.
Шести слет Соколске жупе Београд одржан је од 19 до 21 јуна 1937. у Београду. Слет је одржан на игралишту спорт клуба Југославија.
У соколској поворци од летњег вежбалишта Соколског друштва Београд-Матица ка Славији и даље према Народном позоришту 21. јуна 1937. учествовали су руски соколи и 360 бугарских „Јунака”. У поворци је између сокола била музика Јунака од 44 члана; застава Витошке Јуначке области; 190 Јунака и 88 Јунакиња у народним ношњама; 14 Јунака у свечаним одорама. Руски соколи наступали су са 8 руских застава, 130 руских сокола, 104 руске соколице и 24 руска музичара. Напред су ношене заставе а затим су ишле старешине јунака и сокола са музиком. Бугари су били у јуначким одорама а јунакиње у одорама и народној ношњи. Затим су ишли руски соколи из Југославије, Француске и Бугарске. После њих београдски соколи у одорама, чланице у одорама и народним ношњама из разних крајева Југославије, сеоске соколске чете и соколска коњица. Поворка дуга преко два километра, била је поздрављена од десетина хиљада београђана. Соколи из чета на селу оставили су утисак на посматраче који су поздрављали : „Живели Шумадинци ! Живели Сремци ! Живили народни соколи ! …”. После поворке одржан је збор на тргу код споменика кнезу Михајлу. Говориле су старешине сокола, старешина витошке јуначке области Иван Анастасов, министар за физичко васпитање др. Јосип Рогић и други. У име Сверуског заграничног Соколства говорио је Дрејлинг и истакао : „Ми смо одувек знали и волели Балкан, јер ту живе наша браћа. Нарочиту љубав осећамо данас. Особито смо радосни што смо узели учешћа на слету јер посматрамо како се грле и љубе два блиска брата – Соко и Јунак … .” На пробама на слетишту 21.6.1937. учествовало је 80 чланова и 64 чланице Руског соколства. Јавној вежби одржаној на слетишту истог дана у 16 часова присуствовало је преко 10.000 гледалаца.
Београдска штампа истакла је да су током слета нарочити предмет пажње београђана били бугарски Јунаци и руски Соколи. Улицама куда су пролазили били су срдачно и спонтано поздрављани и засипани цвећем. О томе је писало „Време” : „Соколски слет жупе Београд претворио се у бурне свесловенске манифестације. Хеј Словени ! певала је маса од 10.000 људи на тргу код Кнежевог споменика. Бугарски јунаци и руски Соколи били су најтоплије поздрављени и засути цвећем у великој поворци”. „Политика” је писала : „Овај соколски слет иако је представљао само слет једне соколске жупе, знатно је превазишло сразмере жупског слета, и по облику и по значају. “
Бугарски Јунаци приредили су свечану академију у Народном позоришту у Београду 20. јуна 1937. Академији је присуствовао министар за физичко васпитање др. Ј. Рогић, а поред осталих били су бугарски посланик у Београду, представник Чехословачког посланства, представници свих вера, осим католичке, представници војске и свих београдских националних корпорација. На почетку хор је певао „Хеј Словени”. Пре почетка академије говорио је старешина жупе Стајић, а узвратио му је Анастасов, старешина Витошке области. На академији приказали су Јунаци свој систем телесног вежбања, и бугарски фолклор у облику народних игара. Тачке су биле „Узоран час чланства”, „Скупине”, „Пролећни валцер” и „Народни мотиви”. „Народни мотиви” приказивали су жетву и народна кола. Изводили су Јунаци и Јунакиње у народним ношњама. За време одмора свирала је јуначка музика. Други део програма почео је са тачком „Узоран час”. Затим су следиле „Вежбе на разбоју”, „Ритмика”, „Рудари” и „Народни мотиви”. „Ручењица” је изазвала буру одушевљења и зато је морала бити поновљена.
Група Јунака и сокола превезена је 20. маја 1937. у Земун. То је била друга посета Земуну. Прва је била после загребачког слета 1934. Поворка је прошла кроз град до Соколског дома. У просторијама Народног дома краља Александра бугарске Јунаке примили су соколи и соколице. У часопису жупе Београд „Око Соколово” истакнуто је : „Шта је било природније и величанствије од бескрајног шароликог кола у коме се ухватио руку за руку брат и сестра, … . Музике су трештале непрекидно. Клицање није престајало, орила се песма, коло се неуморно играло, говори се ређали испуњени вером у боље дане наше словенске будућности. Она средина, која свуда и свагде изражава најдубље жеље свесловенског братства и неизмерне љубави према свима Словенима ма где они били и ма коју територију насељавали, била је дубоко ганута. Сви су настојали да краткотрајни боравак Јунака и Јунакиња међу Соколима остане у сваком погледу у најлепшој и трајној успомени. … Препуни трамваји односили су браћу и сестре уз пратњу јуначке музике у Београд, … . Бићемо веома сретни и задовољни ако одјеци ових сусрета у нашим срцима буду заједнички и ако рад на зближењу Сокола и Јунака отвори нове путеве сретној будућности Југославије и Бугарске.” Једна група Јунака, рудара из Перника, посетила је Соколско друштво у Батајници, да им врати посету коју су им ови учинили 1935. За Батајницу је то братимство било право славље. По завршетку јавне вежбе 21. маја 1937. просветар жупе је преко звучника позвао присутне на Соколско-јуначко весеље у Топчидер. Публика је аутобусима, трамвајима, аутомобилима и кочијама кренула у Топчидер. Посетиоци су стално стизали а места није било. Приређен је ватромет и проглашен избор најлепшег народног одела. Јуначка музика из Софије свирала је 22. маја 1937. на Калемегдану.
Жупа Београд снимила је филм о VI жупном слету одржаном 19-21.6.1937. у Београду. Снимљен је дочек бугарских Јунака на граници; дочеци који су Јунацима приређени на успутним станицама; дочек у Београду; академија; жупска такмичења; свечана поворка и соколски збор пред спомеником кнезу Михајлу. Такође снимљена је јавна вежба, освећење заставе и сви догађаји у вези са слетом, свечаностима и посетом Јунака. Бугарски Јунаци приредили су 8. новембра 1937. у свечаној дворани соколског дома у Сарајеву вече бугарских народних игара. Извели су неколико народних идила, песама на кавалу (дудуку), које је изводио Станил Пејаков, и бугарска народна кола. Публику су одушевиле народне песме, које је певала Атанаска Тодорова уз пратњу на кавалу Станила Пејакова. После тога изведен је народни балет, бугарска народна кола и народна игра „На прелу”. Извођење је пратио на хармоници Васко Михајлов. Кореографију и режију водила је начелница друштва Јунак у Софији, професорка Руска Колева. Такмичење за првенство Савеза словенског Соколства у Новом Саду одржано је 19 децембра 1937. Такмичари су стигли у Нови Сад 17 и 18 децембра 1937. Вођство чехословачке, пољске, бугарске и југословенске врсте 18 децембра 1937. посетило је општину и Матицу српску. Затим су посетили мушку гимназију краља Александра. Представници соколских савеза под вођством др Павласа посетили су Бановину, где их је примио подбан Рајић и министар за физичко васпитање народа др Вјекослав Милетић. Соколска жупа приредила је заједничку вечеру у ресторану Соколског дома.
Југословенска соколска матица у Љубљани издала је 1938. књигу Димитра Лазова „Јунаштво у историји балканских словена”, у преводу др. Михајла Градојевића. Димитар Лазов је био један од старешина бугарског Савеза Јунака и активан сарадник на делу јуначко-соколског зближења. Под његовим старешинством Савез бугарских Јунака ступио је у Савез Словенског Соколства. У својој књизи Лазов је величао улогу и значај јунаштва у историји балканских Словена, почињући од личног јунаштва, до колективног изражаваног у хајдучким и ускочким четама, у револуционарним устанцима и ослободилачким ратовима. Писац је изнео моралне врлине, култ народни према њима, изражен нарочито у народним песмама српским и бугарским. На крају јунаштво се приказује као идеал који тежи човечанском савршенству, савршенству телесном, моралном и националном како су га замишљали и проповедали словенски соколи и Јунаци. То јунаштво је било једна од многих веза која је соколе везивала са Бугарима, а на којима је Лазов градио свој план о узајамној сарадњи. (29) Соколска жупа Београд настојала је да односе са бугарским јунацима учврсти и да побратимска веза са Витошком области у Софији буде трајни мост зближења братских народа. Годишњој скупштини жупе Београд 1938. присуствовао је делегат Витошке области Петар Лобанов. На Јуначком слету у Пернику присуствовали су као гости др. М. Градојевић, др. Бранко Чипчић и Петар Чоловић. Жупа Београд издала је један број свог гласника „Око Соколово” посвећеног Бугарској. (30) Софијска јуначка област позвала је представнике Жупе Београд на њихов Сабор у Пернику. Отпутовали су начелник Петар Чоловић, просветар Момир Синобад и први заменик старешине др. Бранко Чипчић-Брагадин. Кренули су 10 јуна 1938. за Софију. Придружио им се Лобанов из Софије. У Нишу старешина жупе Ниш Димитријевић их је овластио да јунаке поздрави у његово име и у име чланства Нишке жупе. У Драгоману су их дочекали чланови председништва из Области и друштва Перник, на челу са Анастазовом. У железничкој ресторану приређена је закуска. У Софији су дочекани срдачно од великог броја чланова и чланица. Добродошлицу им је пожелео председник инспекције Каишев, генерал у пензији, а јунакиње су их обасуле великим букетима цвећа. Поздрављени су са „Здраво” и „Здравеј”, у неколико аутомобила одвезли су се до хотела „Славенска беседа”. Посетили су двор, чехословачког посланика и били примљени у југословенском посланству. После подне одвезли су се на Чанкорију, летовалиште удаљено око 80 километара од Софије. Кренули су за Перник, који је 40 километара удаљен од Софије, где је одржан испекциони сабор. Посетили су нови јуначки стадион. Освећен је јуначки дом. После свечаности управа рудника приредила је банкет. Др. Бранко Чипчић захвалио се на гостопримству и поздравима. После подне одржана је јавна вежба. Начелник Чоловић био је на ручку са главатарима (начелницима). На стадиону је одржан други јавни час. Увече су делегати били на вечери коју су приредили Јунаци, а после тога на вечери код руских сокола, где је старешина одржао говор на руском језику. После подне делегати су разгледали рудник а увече су се вратили у Софију. Разгледали су Софију, посетили Народно собрање (скупштину). Увече су били на вечери коју је приредио Сојуз Јунака у башти ресторана „Москва”. На течају од 7 до 20.8.1938. у Савезној просветној школи у Београду учествовао је Борис Васиљев, инспектор за физично васпитање и начелник жупе Јунака у Софији. На Општем просветном течају одржаном од 6 до 20 августа 1939. у Савезној просветној школи у Београду учествовали су бугарски Јунаци Петар Ангелов и Андреј Андрејев.
Соколи су били позвани на IX свејуначки слет у Софији од 8 до 12 јула 1939. Савез бугарских Јунака изразио је жељу да би на свим утакмицама волео да види соколе. Из жупе Скопље јавило се око 2.000 а из жупе Београд преко 1.200 сокола. Сви чланови, чланице, мушки и женски нараштај морали су имати свечану одору. Само су чланови соколских чета могли ићи на слет у народној ношњи. Народне ношње су морале бити оригиналне а не састављене од неколико ношњи. Морале су бити чисте и испеглане. Жупски начелници и начелнице водили су о томе рачуна и сваког који није испуњавао услове враћали кући. Утакмице Јунака у разним гранама почеле су 8 јула. У вече 8 јула била је „Зарја” церемонија за изгинуле Јунаке и родољубе; 9 јула „Молебен” па отварање Сабора, од цара Бориса. После отварања кренула је поворка у којој су учествовали Јунаци, Јунакиње, Соколи, Соколице и остали гости. После подне био је први јавни час, на коме су наступали соколи и соколице. 10 јула биле су утакмице на справама, лакој атлетици, пливању, тешкој атлетици и десетеробоју; 11 јула био је Нараштајски дан. Пре подне биле су нараштајске утакмице. Поподне је био главни нараштајски наступ. Наступао је и соколски нараштај из Југославије. У вече била је Велика јуначко-соколска теловежбена академија у Народном Театру; 12 јула Петровдан био је II главни слетски дан. До подне су била Финална такмичења. Поподне је био Други главни јавни час на слетишту. Наступали су Јунаци, Јунакиње, Соколи, Соколице и остали гости. Одржане су и слетске игре-утакмице у одбојци, кошарци и осталим такмичарским играма. У вече је била велика бакљада кроз улице Софије. Првог дана слета 9 јула 1939. била је поворка са преко 20.000 јунака и сокола. Улице су биле пуне света који је клицао и поздрављао поворку. Поворку су софијски грађани поздрављали са Живело славјанство! Живело братство! … . Соколи су касније по групама ишли у излете по Бугарској. Посетили су и Варну на Црном мору. После одликовања сокола и дарова Соколству од стране Савеза Јунака симболично је изведено братимљење јуначко-соколских савезних застава. Соколи су са бакљама и заставама прошли софијске улице препуне света од стадиона до двора, одушевљено поздрављени и ако је падала киша. На повратку соколи су испраћени са поздравом : Здравеј и довижденије в Белград 1941 год.
Из свих крајева тадашње Југославије дошло је 7.000 сокола у Софију на IX свејуначки слет. Из жупе Осијек било је на слету 135 сокола, који су се прикључили жупи Сплит и једном делу београдске жупе. (36) На слету је учествовало 984 мушког и женског нараштаја и 5.889 чланова и чланица, укупно 6.873 припадника са 120 чланских застава, 28 нараштајских застава и 5 соколских музика. На јавној вежби вежбало је 778 чланова, 320 чланица, 144 старије браће и чланова чета, 520 мушког нараштаја и 209 женског нараштаја. У оквиру слета одржане су на стадиону „Јунака” 12 јула 1940. утакмице у слободним саставома са справама између врсте Сокола и врсте Јунака. Победили су соколи. Вођа врсте био је Јанез Пристов, а судије Штукељ и Рафаел Бан. На слету у Софији од 8 до 12 јула 1939. учествовало је 1.033 чланице, од тога 324 вежбачице и 709 које нису вежбале. Било је 209 женског нараштаја. Чланице су са простим вежбама и изведбом биле најбоља тачка наступа. Томе је допринело што су обе савезне предњачице Јелка Бан и Тончка Штифтер кратко пре поласка у Софију обилазиле жупе и спремале са чланством просте вежбе. Одржане су утакмице између „Јунакиња” и соколица у слободним саставима на справама. Као гошће такмичиле су се сестре Рускиње из Југославије са једном врстом чланица. Соколице су освојиле I место. Свих 8 такмичарки заузело је првих 8 места. Врста је добила као поклон сребрни пехар Бугарског министарства просвете. На утакмицама у штафети 4 x 80 метара за чланице, победиле су соколице и добиле као поклон сребрни пехар председника града Софије. На IX слету бугарских Јунака одржаном од 8 до 13.7.1939. учествовало је 18 чланова Соколског друштва из Дубровника. Соколска делегација из Дубровника посетила је митрополита Стефана Софијског. Поклонио им је слику на којој је сликан пригодом соколских свечаности и написао је : „Католичкој делегацији из Дубровника за спомен и благословење, Стефан Софијски”. У разговору је изјавио : „Ми Бугари не можемо без вас Југословена, … и нека је благословена ваша соколска работа.. .”
У свом чланку о слету у „Братству” из Осијека Павао Грањаш из Борова истакао је речи Зорке Војновић : „Бугари и Југословени нису само суседи. Они су нешто друго, дубље и кобније. Они су судба једни за друге. А од судбе се не може умаћи.” У биоскопу „Ураниа” 1939. приказиван је неколико дана филм „Југословенски Соколи на IX слету бугарских “Јунака” у Софији”. Филм који је снимила фирма Мишковић из Београда био је дужине 528 метара. Снимањем је управљао проф. Богољуб Крејчик уз помоћ Јована Шепе и Драгољуба Атанацковића, чланова Просветног одбора Савеза Сокола КЈ. Снимљени су су сви важнији моменти са слета на којем је учествовало преко 7.000 сокола и соколица из Југославије. Филм је приказан у земунском биоскопу „Корзо” и послат у унутрашњост за приказивање у већим биоскопима у градовима. Снимљен је и Соколски слет у Софији 1939. у боји. Главни орган Савеза Сокола „Соколски Гласник” је у више чланака истицао значај братске сарадње Соколства и бугарских Јунака и по свом мишљењу тиме допринео делу зближења, братства и слоге између два братска народа.
Поводом божићних празника и Нове 1941 године, софијски митрополит Стефан упутио је посланицу бугарским Јунацима и соколима из Југославије. У посланици под називом „Будите Благословени” између осталог истицало се : „Уочи великог и светлог празника Рождества Христова, а пред ступање у Нову 1941 годину, из све душе благосиљам наше миле Јунаке и драгу браћу Соколе са јеванђелском химном ликујућих анђела : „Слава Богу на висини, а на земљи мир, међу људима добра воља.” Топло молим Сведржитеља Господа Бога, да благодет ове свете песме обухвати душе и срца јуначко-соколског братства свом пуноћом и силином, како би постала ослонац и упориште за све многожељено и од Свевишњег благословено бугарско-југословенско једномишље и једнодушје. Зато што су за нас Јунаци и Соколи носиоци и претставници оних скривених осећаја и одушевљених настојања у животу и раду братских народа на путу њиховог зближења и уједињења. Нарочито они, који ратују за здрав дух у здравом телу, треба да постану камен темељац за изграђивање величанствене хармоније бугарско-југословенског животоносног пријатељства и вечног братства не спутавани више од видљивих и невидљивих негативних сила и заклетих словенских непријатеља. Живимо у најбурнијој епоси историје човечанства. … У овом времену, пуном изненађења и опасности, само једна светла луча стоји на мрачном хоризонту, а то је звезда витлејемска, која нам показује пут спасења : веру у Бога и љубав према ближњем. То су два стуба која се не могу оборити и изнад којих се царствено издиже храм мира, без кога нема живота. Та светла луча треба да проникне и да растера вековима нагомилану брато-убилачку тмину, која је држала и продужује да држи у смутњи и ојађености, у неповерењу и подозревању два једнокрвна народа, рођаке једног и истог словенског духа ! …. и да остану искрена и једни другима потпуно предана браћа, без задњих мисли и подлих намера које су им, на жалост, не једанпут доносиле разочарања, страдања и ропске вериге, и због којих смо с времена на време постајали туђинска оруђа и гробари своје слободе и своје судбине. Доста смо се лагали и тиме спречавали једни друге да се радујемо својој слободи, нашем братству. Доста смо слушали и служили туђинским утицајима, злокобним интригама и пакосним девизама. … Ми, као новогодишњи дар за миле Јунаке и Соколе, из своје душе молимо Спаситеља света, Богочовека Исуса Христа, да их благослови како би се дубоко прожели тајном Његовог рођења … да проуче и утуве и народне мудрости, које нека им буду руководна начела : „Брат брата не храни, али тешко ономе који га нема” и „Ко неће брата за брата, тај ће туђина за господара.” … .” Митрополитову посланицу објавио је у свом божичном броју софијски лист „Здравље и снага”, званичан орган Савеза бугарских Јунака. На седници Извршног одбора ССКЈ 16 јануара прочитана је посланица софијског митрополита Стефана. У одговору на посланицу Извршног одбора Савеза Сокола је истакнуто : „ … Ваша историјска порука осветлиће пут, којим треба наша два народа да иду, ако желе да угледају срећнију и већу заједничку будућност. … Соколство, које, свесно своје словенске мисије, непоколебљиво стоји приврежено идеји о делу југословенско-бугарског братства, наћи ће у Вашим речима снажног моралног охрабрења да истраје на путу, који сматра једино спасоносним за Славенство Балкана и за напредак двају славенских краљевина, Југославије и Бугарске. Никакве зле силе ни догађаји неће поколебати у срцима југословенских сокола ту велику спасоносну истину, нити их скренути с пута заветне соколске мисли : нераздвојивог братства наша два словенска народа. …. имало је и досада топло место у срцима … сокола, којима сте Ви, велики владика драге успомене са софијског слета, учинили овај слет двостуко лепим и незаборавним. Данас је … Соколство Ваше име и Вашу личност унело у ред оних легендарних првосвештеника, који су народу осветљивали путеве богомданим визионарством, силном вером и жртвом. И стога, под дубоким утиском Ваше посланице и испуњени осећањем радости и благодарности, ми молимо Бога, да Вама, велики владико, подари снагу, да истрајете на послу, за који ће Вам историја наших народа бити благодарна и да Вам Бог да здравља да видите то Ваше дело довршено и Вашу мисао остварену, на велику историску срећу балканских Словена.” (44) Са своје стране Хрвати су основали своја гимнастичка друштва „Јунаке” по узору на Бугаре, као противнике сокола.
Гимнастичка друштва у Србији настојала су да одржавају што ближе контакте са Бугарима. Пре 1913. везе српских сокола са бугарским јунацима биле су срдачне. Није било веће соколске приредбе на којој нису учествовали и бугарски јунаци. После Првог светског рата Савез сокола Краљевине Југославије трудио се да што више учврсти везе имеђу јужнословенских народа, Словенаца, Хрвата, Срба и Бугара. Због сукоба око Македоније то је било тешко остварити. Чехословачки соколи из Софије били су посредници у зближавању сокола и Јунака. Соколска жупа Београд братимила се са Витошком јуначком облашћу у Софији 13 марта 1937. Слет Соколске жупе Београд 1937. превазишао је размере жупског слета и претворио се у бурне свесловенске манифестације. На слету су учествовали бугарски Јунаци и руски Соколи. Соколи су на своје течајеве у Југославији примали и чланове бугарских Јунака. Надали су се да ће срдачне везе створене за време течајева у школама обухватити веће размере у настојању, да се дође до општијег и стварног зближавања двају братских народа, и тако остваре соколски идеали. Димитар Лазов је био један од старешина бугарског Савеза Јунака и активан сарадник на делу јуначко-соколског зближења. Зато је Југословенска соколска матица у Љубљани издала 1938. његову књигу „Јунаштво у историји балканских словена”. То јунаштво је било једна од многих веза која је соколе везивала са Бугарима, а на којима је Лазов градио свој план о узајамној сарадњи. Један део бугарског народа био је спреман да ради на зближењу. Врхунац соколских напора за зближењем братских народа био је слет у Софији 1939. Соколи су позвани на слет у Софији од 8 до 12 јула 1939. Из свих крајева Југославије дошли су соколи у Софију на IX свејуначки слет. И са једне и са друге стране истицала се важност тих веза. О слетовима су снимани документарни филмови. Штампа у Југославији пратила је учешће сокола на слету у Софији 1939. Са бугарске стране соколске напоре за зближењем са Бугарима подржао је софијски митрополит Стефан. Поводом божићних празника и Нове 1941 године, софијски митрополит Стефан упутио је посланицу бугарским Јунацима и соколима из Југославије. Извршни одбор Савеза Сокола се у свом одговору захвалио за посланицу. Све соколске напоре у правцу зближења са Бугарима прекинуо је Априлски рат 1941.
После увођења вишестраначја Савез Сокола обновљен је 1992. и наставио је свој рад на неговању словенске узајамности. Светски соколски савез обновљен је 1993. у Прагу. Делови из филмова „Посета југословенских сокола Софији” 1939. и „Југословенско соколство на IX слету бугарских „јунака” јула 1939. у Софији” приказани су на Дану соколског филма у Музеју Кинотеке 3. децембра 2017.
