Видех испред цркве Светог Димитрија, девојку у плачу. Сузе рони и с љубављу блене у крст. Потресе ме то, хтедох јој прићи, и пружити коју реч утехе. Али кренуо сам у цркву, рекох, ако сам ја тај који је позван да реч утехе пружи, биће, она ту… Уђох у цркву, предадох се Господу и литургији. Рекох, блене у крст, Крстовдан беше. Искушење.?! Биће да је тако. Октобарски рок, студент, пала је испит, ценим за њу „судбоносни“, онај за упис наредне године на буџету.?! „Из очију замагљених сузама читах јој речи Исусове изговорене на Крсту: „Или, Или, лима, савахтани“, ако сам исправно написао ове речи, то би значило:“ Боже, зашто си ме оставио?!“
Знам и сам сам био, то, студент, у истом том граду, на истој тој клупици, молио се Господу, у цркви, испред ње, гледао у крст… Кад бих излазио из цркве, увек бих био испраћен речима човека који је продавао воштанице: „ Биће добро!“ Ово прође кроз моју главу, на растојању клупица- врата храма Господњег… Оставих ту мисао испред цркве… Литургија… Изиђох. Затекох исто. Девојка, на клупици, лице орошено сузама. Али спокојније… Седох, поред ње, онако, као случајно.?! Слушах, откуцаје њеног срца… Знам да је констатовала моје присуство… Рекох себи. Вере има. Бар као зрно горушично?! Брда ти девојко с том вером можеш премештати, а бринеш због неважних, овоземаљских ствари?! Схватићеш то кад завршиш факултет, као и ја што сам, као и сви што су… Следећи пут ћеш са срцем у грлу трчати Господу у загрљај, и сваки згажени степеник ка Храму Светог Димитрија, биће твоја молитва и захвалност Богу! Речи које ћеш изговарати биће: „ Благословен да си Господе, опрости ми што посумњах!“ Устадох, знам, приметила је и то. Направих неколико корака, не осврћући се… Чујем њене кораке. Рекох, добро је Господе, устала је… Идемо даље!

ПОСТАВИ ОДГОВОР

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име