За грехе наше Христос је страдао.
За Њим и Свети због вере страдали.
Ал’ тебе су мучена – Босиљка
катиљи мучили, живу – комадали.
Веру такву, у Христосу да си,
слутили нису ни арбанаси.
И свак би од људи свен’о ко биљка,
ал’ не и Ти, Христосу мила, Босиљка.
Зверима си запала за око
Због нестварне лепоте своје.
У Христоса си веровала дубоко
зато те слави данас Васкрсло племе твоје.
Зар је свака кадра таквог теста?
И таквог због вере данка?
Да! Христосу се обећа ко невеста!
Крст, а не полумесец, ћаше – Пасјанка.
