Као да осети
шта нам душа, иште,
те буде нас шољице
што звецкају
док пење се
уз степениште…
Од раних јутарњих сати,
у собу нам неосетно сврати,
мирис кафе…
Што донесе је…
Мати!
Лагано отварамо очи…
Онако, тек, из рутине,
чим стопало њено,
праг наше собе прескочи,
осетимо љубав мајке
и њене топлине.
