Кружим ко за долапом вранац,
трпим фијук бича и повишен тон,
око ногу вучем букагије и ланац,
изгледа да сам страдању склон.
Згужван и повијен ходам,
Ко да носим пун цигли ранац,
лакше ми буде кад муке „продам“
и посетим манастир Драганац.
Обузме ме онда милина сва,
буде ми топло око срца,
Бог ми таман снаге да да се
и најгорa коб прекрца.
