Фотографија приказује бронзани диск на плочнику у Варшави који представља планету Сатурн. Планета је део инсталације са небеским телима испред споменика пољском астроному Николи Копернику (1473 – 1543). А споменик је, сам по себи, део једне горке, али узбудљиве историјске приче о борби за наслеђе најзначајнијег астронома свих времена.
Коперник је оставио такав траг у науци револуционарним делом “Dē revolutionibus orbium coelestium”. Овом књигом, коју је током живота делио у рукопису познатом као “Коментари”, а која је потом и одштампана у години његове смрти, Коперник је у XVI веку средиште света са Земље померио на Сунце и успоставио такозвани хелиоцентрични систем који ће заувек променити не само астрономију и науку, него и свеукупно поимање света.
Бронзани Сатурн, овде делимично обасјан правом сунчевом светлошћу, уграђен је у плочник у средишту Варшаве на малом тргу уз поменути споменик Николи Копернику, који је, како се испоставило током историје, и сам био учесник разних револуција.
Споменик се иначе налази у Краковском предмјешћу у Варшави, некадашњој трговачкој улици која је водила до краљевске палате и старог града (Старог мјеста). Зато је трг са спомеником и планетама данас у историјском средишту пољске престонице – испред палате Академије наука Пољске, недалеко од универзитета, бројних цркава и историјских грађевина, као што је школа Фредерика Шопена.
Коперников споменик је дело познатог данског вајара Бертела Торвалдсена. Представља пољског научника како седи са компасом и армиларном сфером у рукама, док на постаменту пише “Николају Копернику захвална нација” на латинском и пољском.
Споменик је подигнут још 1830. године, у доба кад су Пољаци покушавали да се ослободе доминације Руског царства. Споменик су подигли чланови Друштва пријатеља науке Пољске који су иначе исте године узели учешће и у чувеном устанку против Руса у Пољској. Истовремено, представници католичког свештенства, који су у Пољској увек имали велики утицај, одбили су да присуствују отркивању споменика, будући да је Коперниково дело још увек било забрањено у Риму.
Поред Руса и католичког клера, на споменик нису благонаклоно гледали ни – Немци. Можда ћете се изненадити, али сасвим налик на неке сличне балканске расправе, Пољска и Немачка се већ дуго споре око Коперниковог порекла, што је утицало и на судбину његовог споменика. Мада је похађао Универзитет у Кракову, живео у Пољској, а његова породица признавала пољског краља, Коперников матерњи језик био је немачки, што је повод ове несрећне полемике.
Зато су у Другом светском рату, након окупације Варшаве, нацисти променили таблу на постаменту споменика и поставили немачки натпис “Николају Копернику од нације Немачке”. Пољски покрет отпора 1942. године кришом је откинуо немачку таблу, што је изазвало одмазду и читаву серију инцидената са уклањањем и враћањем више споменика у Варшави.
Споменик је 1944. оштећен током познатог Варшавског устанка, а нацисти су га уклонили са трга и решили да га за казну истопе. На срећу, јединица Вермахта која га је пренела на југ Пољске, у Нису, пред надирањем совјетске Црвене армије морала је да се повуче пре него што је уништила Коперника. Споменик је обновљен и 1949. године враћен у Варшаву.
Године 2007. на плочнику испред њега је постављена инсталација са Коперниковим планетама, међу којима је и Сатурн са слике.
Драги читаоци, да бисте нас лакше пратили и били у току, преузмите нашу апликацију за АНДРОИД
naukakrozprice.rs
