Пуно ми радости тело.
Од Божијих чуда преплетено небо цело.
Миру мога дана,
Излеченог од стотину рана.
На крстове приковане муке.
На леђима крстови ми леже
Ал’ у срце нема мени туге
Јер за земљу ништа ме не веже!
Ја крст носим ћутке,
Осмех испред мене,
Нек’ не зна нико да ја имам муке,
Нек’ не зна нико, сем Марије Дјеве.
И кад дан зађе, кад утихне све,
Пред Њу стављам ја крстове
Њој шапћем ја молитве!
И нема,
Нема више мука,
Нема ни туге трунка,
Као да ноћ са собом носи нови живот.
И опет,
Пуно ми радости тело
Од Божијих чуда преплетено небо цело…
