Кажу, срећни људи гледају шта све имају, а несретни оно што им недостаје.
Јесам ли несретна? Недостаје ли ми шта?
Да.. Живот мени недостаје. Мој.
Узеше ми га из руку а да сласт нисам окусила. Отеше га од мене. Згазише ми снове, заточеник постах.
Није ме без разлога моја баба опсовала и пљунула када се родих.
-Пу! Кучка се окоти и кучку доби!
Нападоше је, а она само јад свој избаци. Ожалила ме на рођењу. Знала је мој усуд. Зато је и плакала у себи. Само жена жену може разумјети. Само ми знамо нашу судбину.
-Проклетиња говораше баба.
Да, мила моја, мајчице друга, јесам проклета.
Јесам. Отеше ми срећу, све..
Уздахнух дубоко да зауставим сузе да ћерка не примијети.
-Мама, хоћеш ли сок? Идем да нам донесем док трају рекламе
-Нећу..
-Ок
Е душо моја, да само знаш како за тобом патим, шта ли ће тебе снаћи…
Трљам медаљон око врата, златан али одавно изгубио сјај.
У њему слика. Сваки дан га кунем. И њега и себе. Медаљон је мој оков и самокажњавам се носећи га. Пркосим му. Нека зна!
-Мама, има банана, хоћеш?
-Може срећо моја, донеси.
Још се сјећам твог шамара, још ме боли и пече. Када си дошао онај дан са вијешћу да ме удајеш. А још бих дијете. За твог најбољег друга, јер му дугујеш захвалност.
Ја сам била роба за тебе . Колико те преклињах, али твоја ријеч би задња.
Живу ме сахранисте тај дан. Због вас нисам спознала љубав, не знадох шта је страст, жеља. Не чух изјаве љубави, тепање. Не бијах милована пожудом. Срце ми никад пламеном не гораше. Очи никад не престаше да лију сузе.
Ћутах зарад тебе. А ти мене као лутку даде. И камен, па зна своју намјену, а ја вриједност своју никад не добих.
Нека си проклет! Кад те истовремено и волим и мрзим. И праштам и кунем. Зар може човјек обоје?
Умјесто љубави добих празнину. Хладна као морски камен на дну, дубоко зароњен у таму гдје сунце не допире.
Мој тамнучару, мој оче. -Мама.. Мама ејјј
Тргох се још ошамућена, реци?
-Ја те зовем ти ништа. Питам те шта се дешава сада, јесу ли побегли?
-Јесу, узели су се за руку и пошли. Упркос свима, упркос свему. Снажније олује од љубавне на свијету не постоји. Она уздиже и руши.
Ех кћери моја…и за тобом ћу пљунути.
Драги читаоци, да бисте нас лакше пратили и били у току, преузмите нашу апликацију за АНДРОИД
nekazano.me
