Био једном један фирентински сликар. Сликао је невероватне слике са Богородичиним ликом и малим Исусом, митолошке слике, олтаре… Алесандро Мариано Филипепи, познатији као Сандро Ботичели, рођен је 1445. године. Сандро Ботичели био је један од најцењенијих ренесансних уметника у Италији.
Мало винско буре
Сандро Ботичели је добио је надимак Ботичели од речи „bottcello„, што значи „мало винско буре„. Надимак му је доа старији брат. Међутим, будући да је будући сликар био веома још од најаранијег детињства, школа му је веома брзо досадила. Био је врло оштроуман, шалио се на туђ рачун, а други су га описивали као врло несташно, немирно и нестрпљиво дете.
Неко из сликаревог најближег окружења није губио време, па је и увидео да мали Ботичели има талента. Послат је да ради као шегрт. Сматра се да је Ботичели прво учио златарски занат. Свој позив и љубав према сликарству, открио је мало касније, после три године бављења златарским занатом.
Врло примећен таленат
Тек са 14 година Ботичели је почео да учи сликарство код познатог уметника Филипина Липија, штићеника породице Медичи. Kаријеру је почео осликавањем фирентинских цркава и катедрала, а сарађивао је и са сликаром Антонијом Полајуолом.
Таленат младог сликара није остао непримећен и у наредних неколико година школовања стекао је значајна познанства, већином управо из породице Медичи, финансијски и утицајно најмоћније породице тог времена. Од 1465. до 1470. године насликао је неколико слика Богородице. На тим сликама се види утицај, како учитеља Липија, тако и Антонија Полајуола. До 1470. године, Ботичели је имао своју радионицу. За Медичијеве сликао је неке од својих најамбициознијих, световних слика, као што је „Пролеће„.
Добра репутација и успех
Ботичелијева каријера је тад била у успону. Имао је добру репутацију, па га је
папа Сикст IV 1481. године позвао у Рим, због осликавања тек саграђене Сикстинске капеле у Ваткану, заједно са другим уметницима тог времена. Ботичели је сликао фреске са призорима из Мојсијевог живота, Христова искушења, као и многобројне портрете папа. Ово је прави показатељ колико је Ботичели био цењен у то време. После годину дана, вратио се у Фиренцу и наставио је своју успешну каријеру.
Период између 1478. и 1490. године био је Ботичелијев најкреативнији период. Тад је насликао своја најпознатија митолошка дела – „Рађање Венере“ и „Марс и Венера„. Током рада на овим сликама комбиновао је оно што је научио у златарском занату, придодајући томе класичну традицију. То се види код уклапања хармоније у композицији и код врло складних и јасних контура.
Kриза пред крај живота
Последњих 15 година сликарeвог живота, стваралаштво великог Ботичелија као да је пало у кризу. После протеривања породице Медичи из Фиренце, Ботичели је одустао од китњастог стила и све је поједноставио. Такав стил је деловао грубо и незграпно.
У својим позним годинама, Ботичели је постао следбеник фанатичног доминиканског калуђера Савонаролеа. То се чак и видело у сликама и сматра се да је Ботичели имао неког утицаја у верским и политичким преокретима у Фиренци. У то време настало је једно од његових последњих ремек дела, слику „Мистично рођење„, насликану 1500. године.
Ова слика може да се разуме и као Ботичелијева осуда јавног погубљења калуђера Савонаролеа 1498. године. Слика је била сакривена више од три века после Ботичелијеве смрти 1510. године. До јавности је дошла пошто ју је британски колекционар уметничких дела купио. Данас се ова слика налази у Националној галерији у Лондону.
Мистично рођење
Слика „Мистично рођење“ необично представља рођење Исуса Христа и истовремено описује сликареве апокалиптичне слутње. На слици су анђели и људи који прослављају рођење Исуса Христа.
На средини слике девица Марија клечи код Исуса. У њу гледају во и магарац. Маријин муж Јосиф спава поред. Пастири и мудраци су дошли да поздраве новорођеног „краља„. Анђели на небу играју и певају, а изнад њих се рађа небо у великој златној куполи. Kруг 12 анђела на врху слике представља 12 часова у току дана и 12 месеци у години. Анђели су обучени у белу, црвену и зелену одећу, држе гранчице маслине и симболишу веру, наду и милосрђе. На дну слике три анђела обухватају три човека и изгледа као да их подижу са земље. Они држе свитке који на латинском којим се проглашава „мир на земљи људима добре воље„. Иза њих, седам ђавола бежи у подземни свет.
Сандро Ботичели спојио је рођење Исуса Христа, како је описано у Новом завету са предсказањем његовог Другог доласка, као што је описано у Kњизи Откривења. Други Христов долазак требао би да представља крај света.
Иначе, ова слика је једина потписана слика Сандра Ботичелија. Она истовремено представља и кључ за њено разумевање. У натпису на грчком језику постављеном изнад горњег угла слике пише: „Ову сам слику ја, Алесандро, насликао крајем 1500. године, у доба немира у Италији, за време испуњавања 11. поглавља Светог Ивана, у доба другог завета Апокалипсе, када је Сотона ослобођен на три и по године. После тога он ће бити окован, како говори 12 поглавље, те ћемо га видети (сахрањеног) као на овој слици„. Ту се види и крај Исуса Христа – беба Исус је наслоњена на плочу на којој је покривач у коме ће њено тело једног дана бити умотано, а пећина јесте његов гроб.
Депресија и смрт и „поново“ рођење
Пакао из Дантеове „Божанствене комедије“ који је насликао Ботичели
Пошто његова дела више нису привлачила пажњу и људи нису показивали занимање за Ботичелијев рад, то га је довело до депресије. Никад се није оженио. Време је проводио са породицом и пријатељима. Иако је увек био расположен и бритког ума, последње године је провео у беди, изолацији и менталном растројству.
После смрти, 17. маја 1510. године, Ботичели је био заборављен све до 19. века, када су његова дела поново постала цењена и радо виђена јер се јавност поново заинтересовала за фирентинску уметност и културу.
Rokselana
