ЦРКВА РУЖИЦА – Најстарија београдска црква и свакако једна од најинтересантнијих, са богатом и бурном прошлошћу, налази се на Калемегдану, ушушкана испод Зиндан-капије.
И даље је непознато ко је и када тачно саградио прву цркву на том простору, али се зна шта је све прошла до данас. Статуе од топова, лустер од метака и фреске из логора – ова црква је много више од светиње и религије, она је омаж једном времену и људима који су животе изгубили за своју домовину и служи да нас подсети да тако нешто више никада не сме да се догоди.
Историја и народно предање о називу
По народним причама, прва црква Ружица налазила се на истом месту као и садашња, јер је народ поштовао извор Свете Петке, а вода је пролазила испод темења храма цркве посвећене Пресветој Богородици. По том веровању, постојале су три сестре Ружица, Марица и Цвета које су на простору београдске тврђаве подигле по једну цркву које су им служиле као задужбине и носиле њихова имена. Наравно, ове приче никада нису потврђене, али постоји једна стара народна песма у којој се помиње црква са овим именом на Београдској тврђави.
Период до Првог светског рата
Оно што се зна са сигурношћу јесте да је првобитна црква Ружица постојала на том истом месту и да су је Турци разрушили 1521. године при освајању Београда. Због мало историјских података није потврђено, али се сумња да је и ова црква након рушења претворена у џамију.
Према историјским документима, свега пет дана по ослобађању Београда, 1867. године, формиран је Одбор за обнову Ружице. Само десет месеци након тога саграђена је нова црква, освештена и у њој су почела богослужења.
Неко време у 18. веку црква је служила као војни барутни магацин, а у периоду од 1867-1869. године претворена је у војну цркву, где су служили војни свештеници Београдског гарнизона копнене војске и морнарице.
Период од 1914 – 1945. године
Црква Ружица је готово цела порушена током Првог светског рата, а захваљујући прилозима Београђана, обновљена је 1918. године. Обнова, односно уређење цркве, завршено је 1925. године захваљујући краљу Александру Карађорђевићу.
Тада је од остатака ратног материјала, муниције и оружја Војно-технички завод из Крагујевца урадио две статуе, три полијелеја (црквени лустери), држаче за свеће и вазе за цвеће.
Две статуе изливене су од топовских чаура и налазе се на самом улазу у цркву, десно и лево од врата. Статуе представљају два српска војника: средњовековног копљаника цара Душана и пешадинца из Првог светског рата.
Поред ових статуа, оно што цркву Ружица чини једном од најјединственијих на свету јесте лустер изграђен од аустроугарских граната, пушчаних и пиштољских метара и српских официрских сабља. Кориштен је ратни материјал који је остао након што је црква рушена у Великом рату. Идеја за овај несвакидашњи лустер је та да восак свећа који непрекидно капље на оружје, попут суза, пренесе поруку да такав рат и безумље не сме никада да се понови.
У цркву Ружица је из логора Надор у Африци стигло шест икона које су тамо израдили српски војници. Сачуване су две које се и данас могу видети у цркви.
Највећи радови на цркви рађени су 1937. године када је саграђена капела Свете Петке, трем уз ту капелу и црквени дом, који је 1944. године током бомбардовања био срушен.
Коначно, 31. маја 1965. године црква Ружица стављена је под заштиту државе.
Реликвије
Из писма београдског митрополита Теофана руском великом кнезу Василију 1509. године сазнаје се да су се у овој цркви чувале разне реликвије, међу њима мошти царице Теофане и мошти Свете Петке.
Такође, из овог писма сазнаје се да се овде чувала и чудотворна икона Богородице Београдске која је ношена током војних победа. Према легенди израдио је Свети Лука, од злата и сребра. Ова икона однета је у Цариград и тамо чувана на време Турака, али јој се након пожара у београдском предграђу Истамбула 1953. године губи сваки траг.
Извор: Београдске приче
