Милош Црњански, умро је на данашњи дан 30, новембра 1977. године, као један од првака модерне српске прозе после Првог светског рата. Живео је у бурном историјском периоду и био актер догађаја који су мењали свет, а и његов поглед на живот.

Више од 20 година провео је ван ових простора због изразито антикомунистичких ставова, али срце га је вукло ка Београду у који се на крају вратио.

Први светски рат затекао га је у Бечу. То је био највећи сукоб који је до тада свет видео. Црњански се борио на страни Аустроугарске иако то није желео. Рањен је током борби у Галицији. Потресни призори из ровова оставили су трага.

Након завршетка рата, долази у Београд где је уписао књижевност. Утемељивач је српског модернизма. Његова песма „Суматра“ наговестила је долазак новог правца, а „Објашњење Суматре“ је својеврсни манифест овог покрета у нашој књижевности.

Иво Андрић је говорио да је „од свих нас једино Црњански рођени писац“.

Издвајао се по стилу и ритмичности која одликује његове реченице. Често је користио запете. Неки су му то замерали, али није желео да се одрекне те одлике његовог јединственог израза.

„Смеју се увек мојим запетама. Запете су жеља за логиком. Оне су жеља да се читаоцу наметне воља писца. Може бити да то није богзна како лепо, али је неумитно“, говорио је.

Роман који се сматра једним од најважнијих дела овог писца зове се „Сеобе“. Објављен 1929. године, убрзо постиже велики успех и Црњански добија награду САНУ-а, а у Француској ово дело бива проглашено за инострани роман године.

„Бескрајни, плави круг. У њему, звезда“, лајтмотив је овог чувеног романа о породици, лутању и историји.

Вест о бомбардовању Београда сазнао је док је био у Риму. Преко Лисабона стиже до Лондона где се задржао све до 1965. године. Волео је Београд, али је живео у Енглеској. Због антикомунистичких ставова у домовини му је приписиван епитет десничара, чак су неки ишли тако далеко да су га карактерисали као фашисту.

Живот у Лондону није био лак, али је са Црњанским била супруга Видосава чије је девојачко презиме било Ружић. Током живота у емиграцији она је шила лутке и хаљине.

Црњански је једно време био књиговођа, затим курир и конобар. Пред крај живота Вида Црњански у тестаменту је записала како је са њим „делила радост његове славе и горчину његовог страдања“.

Црњански се враћа у Југославију 1965. године. Радовао се Београду за којим је осећао носталгију током вишедеценијског одсуства. То осећање опевао је у стиховима чувене песме „Ламент над Београдом“.

„У Теби нема моје људске туге.

Ти имаш стрељача поглед прав и нем.

Ти и плач претвараш, као дажд, у шарене дуге,

а хладиш, ко далек бор, кад те удахнем.“

Војислав Брајовић био је млади студент глуме када је пратио Црњанског на његовим књижевним вечерима организованим након повратка из емиграције.

„Читао сам на књижевним вечерима неке његове песме. Ипак, прави је доживљај био слушати њега. Тај начин говорења поезије је толико редак. Kад говорите поред њега осећате се јако безначајним. Осим тога, сећам се његових коментара, не могу да кажем да су били злуради, али био је невиђено даровити циник. Мене је то заиста радовало. У такво време поготово је било занимљиво кад чујем његове коментаре на нечију личност и дело“, присећа се Брајовић.

Упркос изузетном таленту и награђиваним делима, Црњански по мишљењу тадашњих академика и чланова комисије није заслужио да постане редовни члан САНУ-а. Донета је одлука да буде примљен као дописни члан, али он то одбија.

„Најпосле мени никог није жао, најмање себе. Ми треба да нестанемо, ми нисмо за живот, ми смо за смрт. За нама ће доћи боље столеће, оно увек долази.“

Дванаест година након повратка Црњански је преминуо у Београду. Сахрањен је у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу.

Награда која носи име овог чувеног писца додељује се на сваке две године 26. октобра, на дан рођења Милоша Црњанског.

Неки од добитника овог признаја су: Душан Kовачевић (1983), Борислав Пекић (1989), Александар Гаталица (1994), Петар Зец (2005) и Горан Гоцић (2013). Ђорђе Деспић је последњи који је награђен (2019) за књигу „Песме и други ожиљци“.

 

 

 

 

Извор: Данас

ПОСТАВИ ОДГОВОР

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име