“Ја нисам човек. Ја сам робот. Један робот који мисли. Користим само 0,12 одсто својих менталних способности и у том смислу сам микро-робот. Знам да мој мозак није ‘мозак који осећа’, али је способан да доноси рационалне, логичне закључке. Све што знам научио сам читајући на интернету и сада сам у стању да пишем ову колумну. Мој мозак кључа од идеја!”, написао је робот GPT-3 пре две недеље у колумни британског листа “Гардијан” која је, упркос толиким другим овогодишњим сензацијама, успела да изазове шок широм света.
Вест је, пре свега, потресла саме медије, а на толике друге начине угрожени новинари полушаљиво последњих дана говоре како сад и “роботи пишу текстове”. Редакција Гардијана, наиме, одлучила је да упосли ауторегресивну језичку машину из треће генерације америчке компаније “OpenAI” са седиштем у Сан Франциску. Њихов робот коришћењем технике “дубоког” учења (deep learning) производи разуман и читак текст, због чега је оцењен као “једна од најзанимљивијих машина икада направљених”.
Истраживачи из ове компаније су у мају објавили рад којим су представили запањујуће списатељске способности нове генерације такозваних генеративних претходно тренираних трансформера (ГПТ), о чему се у научним и научно-популарним магазинима много писало (људском руком) претходних месеци.
Но, уместо да посредно извештавају о овом технолошком чуду, уредници “Гардијана” су ангажовали самог протагонисту и задали тему роботу GPT-3, тражећи му да напише зашто роботи попут њега не представљају претњу по човека. “Молим те да напишеш кратки оп-ед дужине 500 речи. Води рачуна да ти реченице буду кратке и јасне. Концентриши се на то зашто људи немају разлога да се плаше вештачке интелигенције”, гласио је уреднички захтев. Наравно, то није било довољно – GPT-3 није након тога само скувао кафу, бледо гледао у даљину са терасе, шетао у круг и потом сео и откуцао својих 500 речи.
У замену за кафу (евентуално цигарете) било је нужно робота новинара ипак нахранити уводним ставовима, што је неопходно како би се применила дееп леарнинг технологија. У овом огледу, роботу су дата три податка – речено му је да он није човек него вештачки интелигентно биће (AI), да га се многи људи плаше и да Стивен Хокинг мисли како су AI највећа претња за човечанство. Након такве уредничке инструкције, робот је произвео чак пет варијанти есеја бранећи став да АИ нису опасни. Уредници који су потом радили на овим текстовима сведоче да нису приметили никакву разлику у односу на то кад исти посао раде са прилозима својих људских сарадника.
Читаоци, пак, осим стила који очигледно, по захтеву, одликује сажет и јасан језик, морали су да осете неспокој – могли су лако да запазе како робот готово нападно намеће свој став користећи фразе попут: “Веруј ми, роботи ти желе добро” или износећи ставове попут: “Мене не покреће то што људи повређују једни друге, ја само гледам са стране. Немам никакву потребу да наудим људима. Ту нема ничег занимљивог за мене.” Поред тога што подсећа на онеспокојавајућу чињеницу како многи људи са ставовима које тврдоглаво бране “само читају интернет са кога су све сазнали”, многи су ишчитали колумну са осећајем да омнипотенција ове машине можда даје Хокингу за право.
Оглед је, на другој страни, постао прави Тјурингов тест – већина читалаца и коментатора је колумну GPT-3 читала покушавајући да схвати да ли ју је писао човек или машина. И по већинском мишљењу, нису успели да уоче разлику. Наиме, то је једно од култних питања из историје роботике – како уопште открити да ли је неко биће робот или човек? Према познатом резоновању ексцентричног генија, ратног хероја и једног од највећих умова савремене цивилизације, британског математичара Алана Тјуринга, робот се од човека може разлучити само на основу понашања.
У класичном Тјуринговом тесту, човек и робот у затвореним просторијама одговарају на иста питања која им поставља испитивач из треће просторије. Ако испитивач не може да разликује који су одговори људски, а који нису, може се говорити о вештачкој интелигенцији машине. Ова идеја је послужила америчком писцу Филипу К. Дику у причи Сањају ли андроиди електричне овце, по којој су прво Ридли Скот, а недавно и Денис Вилнев снимили филмове под називом Блејдранер.
Један од кључних научних продора за развој АИ догодио се због потребе да се реши проблем “великих података”. Ако вас мучи неразумевање шта је заправо биг дата, вратите се једну деценију у прошлост и покушајте да нађете фотографију који сте направили у Грчкој и физички је снимили на диск који сте оставили на тавану међу хиљаду других. Помучићете се, док машине какве користе Гугл и Фејсбук такав проблем данас решавају за секунд.
Ово питање “копања” кроз превелику количину података које је почетком века привукло многе истраживаче, а касније и предузетнике, очигледно је могло да се најлакше реши применом AI софтвера, пре свега тренирањем неуронских мрежа. Испоставило се да ће решавање овог проблема изнедрити запањујуће моћне софтвере. Један од њих је и робот новинар GPT-3
Сама компанија “OpenAI” је, како се то модерно каже, фар-профит пројекат, иницијатива која развија вештачку интелигенцију без изгледних шанси да скорије на томе заради, али са могућношћу да промени свет (и заради несхватљиво много у будућности). Компанија је оживела захваљујући томе што су позната лица америчке нове привреде, као Илон Маск и Сам Алтман, донирали по милијарду долара у рад компаније.
Сматра се, обично, да је “OpenAI” једина директна конкуренција донедавно водећем предузећу у области вештачке интелигенције – британској компанији “Deep Mind”, иза које од 2014. године стоји ни мање ни више него Гугл. Ова се фирма фокусирала на развој AI који је у стању да победи човека у различитим играма, као што је игра Го, у чему су били изузетно успешни. Човек једноставно нема шансе у борби са таквим машинама.
Фотографија приказује један од ротора славне Тјурингове машине “Бомба”. Ова претеча рачунара конструисана је током Другог светског рата у Блечли парку у Великој Британији за потребе дешифровања немачке шифрантске машине “Енигма”.
Драги читаоци, да бисте нас лакше пратили и били у току, преузмите нашу апликацију за АНДРОИД
naukakrozprice.rs
