Реч је о Лазару Прељићу с Голије који има 89 година. На питање шта је заједничко свим људима на свету, овајдека каже: „То што им је детињство досадно, журе да одрасту, а потом би желели да буду деца. Што троше здравље да би стекли новац, па потом троше новац да би вратили здравље. Што живе као да никад неће умрети, а онда умиру као да никад нису живели“.
Затим је дао веома важну поруку младим људима.
„Да науче да никог не могу присилити да их воли. Да није највредније оно што поседују, него ко су у свом животу. Да науче како није добро да се упоређују с другима. Како није богат онај човек који највише има, него онај коме најмање треба. Да науче како је довољно само неколико секунди да се дубоко повреди вољено биће, а потом су потребене године да се излечи. Да схвате како постоје особе које их нежно воле, али то не знају да кажу, ни да покажу. Да науче да се новцем може купити много, осим среће. Да две особе могу да посматрају исту ствар, а виде је различито. Да науче да је прави пријатељ онај који зна све твоје мане, а ипак те воли“, каже деда Лазар.
Хоћемо ли после ових речи стати на тренутак и запитати се да ли грешимо негде? Хоћемо ли “повући ручну” и почети да обраћамо пажњу на свет око себе? На нама је да променимо оно што не ваља!
srbijadanas.com
