Skoro će podne. Razmišljam, još malo pa moram otići do bolnice brata da obiđem na Odjeljenje plastične hirurgije, jer njegovo zdravlje se pogoršava iz dana u dan. Još samo da sakupim nešto prljavog veša, ubacim u mašinu, nek pere dok se vratim. Otvarajući vrata mašine, rukom mi prođe takav bol da je nijesam mogla pomjeriti. Pokušam opet, bol još veći, ali ovog puta u dijelu grudi. Napipam drugom rukom, osjetim neku izraslinu u gornjem dijelu desne dojke. O, Bože, nije valjda…. ne smijem ni da pomislim. Okrenem se: đeca mala, kao i mi, kad nam je majka umrla od karcinoma dojke. Kome da se povjerim, a brat je već u bolnici… Nikom. Pođem u posjetu, obiđem brata, krenem duž hodnika kako bih srela ljekarku koja je radila na tom odjeljenju.. Izvinim joj se i ispričam sve što je. Objasnim da je i moja majka od toga umrla i kažem, imam malu đecu, kojoj sam sada najpotrebnija. Mnogo znači kad naiđete na dobrog ljekara. Eto, imala sam i ja tu sreću. Doktorica Šćepanović reagovala je odmah i naredila da se urade svi potrebni nalazi, neophodni da bi se dobila pouzdana dijagnoza…. “Fibro adenom”… iako početna dijagnoza… za mene jak udarac… nasledni gen – majka…skoro da sam se skljokala… Svo osoblje i bolnica se okreću oko mene. Pridržavam se za stolicu da ne padnem, ipak pala sam. Oko mene su stajali ljudi u bijelim mantilima . U tom trenutku teško da me to podsjećalo na raj. Govorili su mi da će sve to biti dobro i da nema razloga za paniku. Zadržala sam se nekih sat vremena na odjeljenju, a potom došla jedva svojoj kući… Suprug je morao na posao. Čekala su me đeca koja su bila mala. Skrivala sam pogled od njih da mi ne bi viđeli suze u očima. Kroz glavu mi je prošla misao “Nije valjda da će se i sa mojom djecom poigrati sudbina kao i sa mnom. Da ostanu bez majke”. Ipak im nijesam mogla izmaći, viđeli su mi suze i upitali me:
“Zašto plačeš i da li te nešto boli”?
Odgovorila sam: “Ne, sve je u redu… žao mi brata…
Djeca su nastavila da se igraju, dok sam ja obavljala neke poslove po kući, bježeći od crnih misli. Približavala se i noć, a suprug na poslu. Spremila sam djeci večeru, a nakon toga pošla sa njima na spavanje po običaju. Pričala sam im neke pričice i tako su zaspali. Za dugo se nijesam mogla predati snu, gledajući ih, dok su mirno i bezbrižno spavala pored mene.. Pomislih … “Neće me valjda BOG od njih odvojiti”. Razmišljajući tako, mojim tijelom je prolazila neka nemirna, slutnja, pa opet u sebi: “Nadam se Bog će pomoći …” Nije mi bilo dobro, . Onesvijestila sam se…. Nijesam znala koje je doba dana, kad sam došla sebi, ni šta se zapravo desilo,. Znam samo, iznad mene su stajala moja đeca koja su plakala. Dozivala me. Jedva sam ustala… zagrlila sam ih, milujući im lica. “Oh, neće vas Bog ostaviti bez majke”. Legli smo svi zajedno… Razmišljala sam o svemu. Za dugo nijesam mogla zaspati. Ne znam da li je bio san ili java, znam izviše mog kreveta stajala je žena u crnom. Žena koja mi je mnogo poznata … U lijevoj ruci držala je krst sa nekom travkom, a u desnoj lanac sa krstom, koji je izrađen kao brojanica koja se nosi na ruci. Trgla sam se… ne mogu da vjerujem. O, Bože da li to ja vidim Svetu Petku? Da li je ovo java ili san? Mazila je moje lice, moju djecu… Poljubila me je u glavu, a potom se savila i oko mog vrata stavila onaj lanac sa krstom koji je držala u desnoj ruci… govoreći mi nešto tiho, ali jedva da sam čula ove riječi: “ Ne boj se, sine, nećeš ti od toga umrijeti… ne dam ti da ostaviš djecu”. Poljubila me i otišla. Trgla sam se. Shvatila sam da je ovo bio san. Sanjala sam Svetu Petku. Nakon nekoliko dana ponovo sam pošla ljekaru. Moj nalaz je bio odličan, čist, ništa se nije na njemu moglo viđeti. U sebi sam progovorila: “Hvala ti, Sveta Petko, hvala ti, majko moja”. U povratku sam svratila u crkvu i zapalila svijeću. Ispričala sam san svešteniku koji mi je rekao da slavim svoju slavu, ali Svetu Petku da proslavim.

Autor: Radojka Mugoša Petrić, Podgorica

 

 

Dragi čitaoci, da biste nas lakše pratili i bili u toku, preuzmite našu aplikaciju za ANDROID

duhovnaoaza.wordpress.com

POSTAVI ODGOVOR

molimo unesite svoj komentar!
ovdje unesite svoje ime