Mi žalimo za njim, iako čak često nismo svesni da nam upravo on nedostaje. Bez njega smo kao bez rodne kuće, večne skitnice, siročad, ljudi kojima je požar oduzeo sve, ali opet iz nekog razloga lutamo van njega. On nas vuče k sebi, ali niko iz nas ga ne zna – čak je i apostol Pavle priznao: Šta oko ne vide, i uho ne ču, i u srce čoveku ne dođe, ono ugotovi Bog onima, koji Ga ljube (1 Kor. 2: 9). Pa ipak uspevamo da ga osećamo i zbog toga žalimo. On se odražava u čistom, nesebičnom osmehu deteta, koje se osmehuje svojoj majci. Mi ga proziremo u jutarnjoj zori, u čudesnom pojanju ptica, u prelivima nebrojenih nijansi netaknute prirode. Osećamo ga svojim srcem u iskrenoj, samopožrtvovanoj ljubavi prema nama dragima i bližnjima. Svuda gde se može naći otblesak čistote, nevine ljubavi, oseća se Raj. Raj postoji jer Bog postoji. Bez Boga, raj je pakao, uređen sa svih strana ovozemaljskim udobnostima, ukrašeni grob sa jezivom smrću iznutra. Bez Boga, čovek je siroče, s večnom tugom u duši, prazninom u mislima, očajanjem u očima. Mnogo puta su pokušali da izgrade taj «raj» na zemlji, ali su ostajali bez ičega jer su gradili bez Kamena krajeugalanog. Biblija je Otkrovenje Božije, ona počinje od Raja i završava se Rajem, zato što Gospod sve započeto dovodi do kraja. I kada se ispuni sudbina ovoga sveta nastupiće Božiji Raj – Vaskrsenje, Nebesa, preobraženje ovozemaljskog, večan život s Nebeskim Ocem. Ja ću žednome dati iz izvora vode žive za badava. Koji pobedi, dobiće sve, i biću mu Bog, i on će biti moj sin. (Otkr. 21: 6–7). Raj se, naravno, ne svodi na činjenicu da je bilo mnogo svega u Božijem sadu, o kome se govori u knjizi Postanja, već na to da kod Boga uvek ima viška svakog dobra. Tvoj um, srce, najskrovitije dubine duše u Raju će se nasititi Božijim dobrima, koja nemaju granice, kao što je bezgraničan i Sam Bog. Stoga, Raj postoji jer postoji Bog. U suštini, Bog i jeste najviše Dobro, Radost, Ljubav, Mir, Život beskrajni. Tamo gde je Svetlost, nema tame. Tamo gde je Ljubav, nema zlobe i mržnje. Tamo gde je Bog, tamo su blaženstvo i sreća, tamo je punoća svega što je dobro i predivno. Ali Raj postoji, ne samo zato što postoji Bog, već jer je Bog Ljubav (1 Jn. 4: 8). Predstavimo sebi da volimo nekog svim srcem i spremni smo da mu pružimo sve što mu duša poželi, zar ne želimo tom čoveku svu sreću, sve blaženstvo i dobro, to jest, Raj i rajska blaga? Raj je zagrljaj Božije ljubavi, toplota Božije brige. U netaknutom Raju, novostvorene ljude je sa svih strana okruživala Božija ljubav. To je poput najbliže povezanosti deteta sa Roditeljem koji ga voli, rođenih sa Rođenim, svojih sa Svojim. Netaknuti, tek stvoreni Gospodom svet, on i jeste bio zagrljaj Božiji u čije naručje je Gospod milostivo postavio Svoje stvorenje – čoveka. U naručju ljubavi raskravljuje se srce. A u Raju je sve odisalo Božijom ljubavlju, živelo njome i njenom toplinom. Mržnja i hladnoća, zlo i nepravda pojavili su se tek onda, kada su ljudi sami sebe odsekli od Ljubavi. Raj ne može prebivati u izdajničkom srcu. Tačnije, srce izdajnika samo napušta Raj, kako je i Juda napustio Hrista, kada je požurio ka svojoj pogibelji odmah nakon Tajinstva kojim su apostoli postali deo Raja. Stoga je Raj, jednostavnije rečeno, život s Bogom, sklad stvorenja sa Tvorcem, jedinstvo duše i blagodati Duha Svetoga. Onaj koji je s Bogom, taj je i u Raju – to je ta tajna srećnog života. Tamo gde caruje Bog, tamo i nastupa Raj. Kada se u našoj duši krunišu krotkost, čista ljubav, samopožrtvovanost, vernost Božijoj volji, umesto radraženosti i zlobe, tada će se Raj približiti našoj duši, to isto Carstvo Božije koje je unutra u vama (Lk. 17: 21). Da, apostol Pavle je priznao: Šta oko ne vide, i uho ne ču, i u srce čoveku ne dođe, ono ugotovi Bog onima, koji Ga ljube (1 Kor. 2: 9). Ali je odmah i dodao: A nama je Bog otkrio Duhom svojim, jer… mi ne primismo duha ovog sveta, nego Duha koji je iz Boga, da znamo šta nam je darovano od Boga (1 Kor. 2: 10, 12). U rečima apostola nema tuge, u njima ne nalazimo žalost o tome što nam je nedostupno, već želju da sa svima podeli radost ličnog sozercanja. Pritom nam te reči odgonetaju tajnu otvaranja kapije Raja. Prvo, Bog je već pripremio Raj. Mnogi su stanovi u kući Oca mog, – govorio je On Sam (Jn. 14: 2). Izobilje dobara, pritom bespovratnih: uzimaj koliko hoćeš, koliko možeš da poneseš. Drugo, Bog je pripremio Raj za one koji ga vole. On nam je pripremio Raj iz Svoje ogromne ljubavi prema nama, ali kako ćemo dospeti u Raj ako nam je ljubav strana? Kako ćemo biti uz Ljubav, ako smo sami postali – mržnja, zloba, negodovanje? Raj je tamo gde je Bog. A Bog prebiva tamo gde žive i deluju dobrota, čistota i ljubav. Znajući to, probajmo da načinimo svoj kutak Raja još dok smo ovde na zemlji. Ne «raj» tehnokratije, nego Raj u kojem caruje ljubav prema Bogu, prema ljudima, prema celom stvorenom svetu. Ako budeš činio dobro, onda će takav život već ovde postati Raj. Dobru se suprotstavlja zloba, i takva se duša već ovde muči. Kako se razlikuje Raj od ada? Ad je duša koja se zatvorila u sebe, opsednuta svojim ličnim potrebama, problemima i brigama. Ona nikoga ne pušta u sebe, i Bog ostaje van mračnih dubina tog žalosnog vrtloga. Raj naseljavaju upravo oni, koji po ugledu na Hrista poseduju žrtvenu ljubav, duše koje se ne zatvaraju u sebe, već služe drugima. Otvoriti sebe Bogu i bližnjemu – to je istinski Raj: takvi su svi sveti, takav je svaki žitelj Nebesa i ako ti nisi takav, onda Nebo ne postoji za tebe. Neprijateljstvo je suprotno od Raja. U Raju ne može prebivati onaj koji gaji osećaje neprijateljstva. Ako si ispunjen zlobom prema nekom, mržnjom, ne želiš tu osobu da vidiš u Raju, kako ćeš se onda sam tu obresti sa takvom strašnom dušom? Eto, u detinjstvu me je deda bio po ušima i ja sam se veoma ljutio na njega zbog toga. Zatim je deda umro i naš miran seoski život se brzo završio. A sada žarko želim da me moj deka čeka u Raju. I zašto bi mi pričinjavalo radost, ako moj deka ne bi bio u Raju? Kakva je meni uteha, ako se neko muči i strada? I ukoliko bi me neko upitao šta je to što ja želim više od svega na svetu, odgovorio bih mu: «Više od svega na svetu želim da sretnem svoju porodicu i sve meni bliske ljude u Raju». Izneću, verovatno, zabranjenu misao. Čak i ako lično završim u paklu, ali vidim da su ljudi koje volim u Raju, neizmerno ću se obradovati. Barem ako se oni spasu – to je već radost i sreća. Ali u takvom slučaju ad za mene više neći ni biti ad, jer u duši će ostati uteha i zadovoljstvo – voliš drugog i raduješ se zbog njega. Pakao iščezava kada negujemo čistu, iskrenu ljubav prema drugom. Pa, ad i jeste led neljubavi, hladnoća mržnje. On se topi kada je srce zagrejano toplinom ljubavi. Netaknuti Raj je bio sličan čistom i nevinom detinjstvu. Za decu su svi dobri i prekrasni. Pogledajte na tigrića ili lavića! Kako su mili i nevini, nikome ne smetaju, nikog ne povređuju, naprotiv, njima samima je potrebna zaštita i majčinska nežnost. Tako je i u Raju: niko, čak ni najveća grabljivica, nikome nije činila štetu, već se sve nalazilo pod blagodatnim pokrovom Tvorca koji je sve obasipao nežnošću. U prvobitnom Raju svi su bili čisti i nevini, ali još nisu znali šta je to iskušenje, do kakve katastrofe može dovesti predaja iskušenju. Šta je to ad? Ad – to je kada ti je nesnosno loše od tvojih sopstvenih grehova. Kada si sam sebe saterao u ćošak, odakle više nema izlaza. Čak i ako niko to ne vidi, iznutra te to izjeda, i ako se rastaneš sa svojim telom, onda će duša goreti u ognju tvojih grehova. Ali u taj ad je sišao Hristos, zato što je On iskupio greh ljudski. Bog je Ljubav. A šta je suština te ljubavi? U tome da je Hristos pošao za čovekom u najveće dubine podzemlja. I stoga je Raj sada mesto gde prebivaju spaseni iz ada, to je Raj onih koji su se kroz pokajanje rastali od greha. Prvi ljudi u Raju nisu znali šta će s njima biti ako izdaju Boga. Sada, ljudi u Raju imaju iskustvo stradanja – plod razdvojenosti od Boga i zato cene rajsko blaženstvo u beskonačno većoj meri, kao što se ceni slatko posle gorkog, čudom darovano zdravlje posle smrtne bolesti, radost vaskrsenja posle smrti i truljenja. Čisti dar može primiti samo čista duša. Da bismo dospeli u Raj moramo se opskrbiti rajskim vrlinama. A rajske vrline su iste one koje poseduje Vladika Raja – Hristos. U tom smislu, kapija Raja jeste Jevanđelje, gde je otisnut obraz Hrista, gde On Sam govori kakvi treba da budemo da bismo mogli da budemo sa Njim. Bog voli sve što je lepo. On je sazdao svet lepim. On mu daruje svu lepotu. Čak je i jesenje lišće, vatreno crveno ili sunčano žuto, lepo. Zato čovek, sazdan po obrazu Božijem, takođe voli samo ono što je lepo. Svi mi volimo kada je čak i neko jednostavno ovozemaljsko delo urađeno lepo i skladno. Da kuće budu izgrađene na ravnomernoj udaljenosti jedne od drugih i da uveče umilno svetle prozori. Da ulice budu ukrašene, a da na trotoarima nema nikakave prljavštine. Obična baka sa sela, koja u svojoj bašti sadi cveće, trudi se da sazda umilnost, toplinu i lepotu. Tako i svako delo sa ovoga sveta, koje činimo časno i odgovorno, u sebi odražava čežnju za harmonijom izgubljenog Raja. Ali Raj nije samo lepota i svekolika harmonija, već je pre svega Carstvo Ljubavi. Upravo Ljubav daruje unutrašnju lepotu i sklad. Ako u porodici gradiš ljubav, ako pobediš sebičnost, a u središte porodice postaviš odnos sa Bogom, to znači da i ovde na zemlji, u svom malom prijatnom kutku, dostižeš makar odblesak Raja Nebeskog. Pomolimo se jedni za druge da svi nađemo svoje mesto u Raju. Pomolimo se za sve – i za one koji nas vole, i za one koji nas mrze, za one koji su spoznali Boga, i za one koji to još nisu dostigli, za one koji se trude da žive duhovnim životom, i za one koji se još nisu toga udostojili. Bog Sam zna kako će uvesti čoveka u Raj. I gde je tu radost, ako neko strada? Svako koga je Bog stvorio treba da se spasi. Čak i ljutim dušmanima poželimo da se udostoje rajskih blaga kroz pripadnost Bogu. Možda će naše srce tada konačno osetiti šta je to Raj.

Sveštenik Valerije Duhanjin

 

Prijatelj Božiji

 

POSTAVI ODGOVOR

molimo unesite svoj komentar!
ovdje unesite svoje ime