За оне с мртвом љубављу
која лежи ноћу између њих док спавају
окренути
на супротне стране
са хладним стопалима
и зидом од навике
Да!
Ова песма је за њих
За њега док цевчи пиво
недељом ујутру, док сецка лук
и љушти јој се лак
с ноктију,
за његов пивски стомак
И њеног бронзаног
љубавника
и његову колекцију
окастих кључева
За још један
пар ципела
који је купила
За нове пресвлаке
за „бемвејца“
које је узео на „бувљаку“
за све те дивне
ствари
које замењују љубав.
За свађу око
подигнуте даске
на шољи
За белу платнену
лампу
и слике с
испраћаја у војску.
Ово је песма…
да!
„за њега и њу“
У које ћемо се
једном:
претворити
„ти и ја“
