У монографији Музек Крајине 1934-2014 (ут.Гордан Јањић) пише: “Прва систематска археолошка истраживања праисторијских налазишта у околини Неготина започела су 1954. и 1960. године, када су се истраживале велике некрополе касног бронзаног доба, ,,Гламија” и ,,Песак” у околинини Корбова на десној обали Дунава. Руководилац истраживања на ,,Гламији” био је Душан Крстић, кустос Народног музеја у Београду, а некрополу ,,Песак” су истраживали Драгослав Срејовић, Александрина Цермановић и Загорка Летица са Филозофског факултета у Београду. Велики заштитни археолошки радови са југословенске стране Дунава на изградњи бране Ђердап И, од 1965. до 1970. године, доводе између осталог и до открића више праисторијских локалитета у горњој клисури. Друга фаза обележена је археолошким истаживањима дунавског лимеса, која је вршио Археолошки институт САНУ са Народним музејом Крајине у Неготину 1958- 1964. године. Започета су ископавања римског логора на Великом Градцу (Талиата), у Прахову утврђеног града (Аqуае) и његове некрополе, а сондирана су римска утврђења у Радујевцу на локалитетима Ђетаће …Трећа фаза повезана је са великим заштитним археолошким ископавањима у оквиру изградње хидроелектрана Ђердап И (1965-1970) и Ђердап 2 (1980-1991).
Овим истраживањима управљала је Републичка комисија за научна истраживања и заштиту споменика културе и природе у Ђердапу, а ископавањима су руководили Археолошки институт, Народни музеј у Београду и Филозофски факултет Београдског универзитета. Истраживана су следећа римска утврђења на дунавском лимесу: Велики Градац – Талиата, Велико и Мало Голубиње, Хајдучка воденица, Текија – Трансдиерна, Караташ – Диана, Сип, Доње Буторке, Трајанов мост – Понтес, Ртково, Милутиновац, Љубичевац, Брза Паланка – Егета, Ушће Слатинске реке, Михајловац – Цлевора, Муора Вагеи, Борђеј и Прахово – Аqуае.“ Као део богате археолошке музејске збирке Музеја Крајине у Неготину , 2014.г- две деценије по оснивању Археолошког музеја Ђердапа у Кладову, представљена је и: -инв.бр.753- статуета Нептуна; бронзана статуета нагог Нептуна у стојећем ставу, локалитет: Караташ- Дијана, датовање 1-2.век.
У Аналима неготинског музеја записано је:9. и 10. децембар 1965. Управник Музеја Лекић и Мирјана Гавровић, археолог Музеја, били су у Кладову ради преузимања нађених статуета на Караташу – Нептуна и теракоте. Овај је материјал нађен при копању бунара поред обале Дунава, испод Караташа, у току новембра месеца ове године. Статуете су преузете од инж. Арсе Паунковића, руководиоца ХЕ Ђердап.
Један од најлепших музејских предмета пронађених на Ђердапу је статута Нептуна са делфином. У каталогу Музеја Крајине, инвентарски број 753, о њој пише: бронзана статуета нагог Нептуна у стојећем ставу.Тежина тела почива на десној нози док левом лако дотиче тло. Глава мало погнута напред са погледом испред себе. У десној руци која је савијена у лакту и подигнута навише држи трозубац. У левој руци која је одвојена од тела и савијена у лакту држи делфина. Бујна коса и брада представљени су крупним таласастим праменовима. Око главе, изнад чела је представљена двоструко обавијена трака испод које се у густим праменовима коса спушта на чело. Густа брада у једнаким праменовима, очешљана је ка унутра. Димензије: висина 21 цм, локалитет: Караташ- Дијана, датовање 1-2.век.
На страници “виртуелни музеј Дунава“ израђеној од стране Народног музеја Београд постоји запис са фотографијом: Бог Нептун са делфином, са сребрном дијадемом у бујној коси, пронађен случајно на обали Дунава, у склопу насеља тврђаве Диана (предат на чување Музеју Крајине у Неготину), представља још једну у низу већег броја изузетних, перфектно моделованих мањих бронзаних скулптура пронађених на овом локалитету, на Дунавским катарактама, крај Трајановог Канала, од 101.године, које су највише, светске класе.
На први поглед, уз резерву да угао снимања ствара илузију другачијих облика, уочљиво је:
За разлику од каталога Музеја Крајине, у презентацији Народног музеја спомиње се да на глави има сребрну дијадему (МК-то је “двоструко обавијена трака“).Фигура код народног музеја Београд садржи представу делфина чији врх главе досеже половину отворене шаке, код “неготинског“, врх главе делфина прелази преко врхова прстију леве руке. Трозупци се такође разликују, постоји могућност разликовања позиције отвореног кажипрста десне руке, који придржава трозубац.
Тридесетогодишњицу оснивања Археолошки музеј Ђердапа могао би дочекати у новом светлу:
-музејски депои изграђени у складу са прописиа, са решеним правним статусом, системазизованом музејском грађом
-култивисани лапидаријум са расветом, одговарајућим распоредом и атрибуцијама споменика
-амфитеатар у малој удолини уз музејску зграду, са видео бимом у сврхе презентације археолошких филмова, музејских предмета, везано за Ђердап, укључујући обе дунавске обале, лика и дела археолога који су учествовали у истраживањима
-преузети сви музејски предмети настали у оквиру пројекта Ђердап, укључујући оне из музеја у окружењу, других установа културе, науке и образовања
-измештање у музејски лапидаријум споменика попут Трајанове табле која се налази у “кругу ХЕ Ђердап 1“, приватног акционарског друштва
-дефинисање сталне музејске поставке,са полазиштем у иницијално прихваћеном пројекту
-интензивиране активности на проналажењу изгубљених музејских предмета, замени копија оригиналима уколико постоје такве ситуације…
