Од зрневља мајчиних брига,
капљицама очевог зноја,
на њиви коју је дјед искрчио,
замијесио сам божићњу чесницу.
Испекао сам је на жару
жеља покојне браће
да имају кућни праг за који ће
њихови синови запињати.
Украсио сам је класјем
са присојних њива,
попрскао росом са босиљка
из бабиних засада крај поврћа.
И ено сада мојом чесницом,
у очевом закоровљеном шљивику,
сладе се изгладњеле птице,
слетјеле из дјечачких снова.
