За минут биће тачно пет сати.
Још је ноћ, али се назире,
дубоко негдје затомљено,
праскозорје новог дана.

Отварам прозор, нагињем се, поглед претварам у грабље,
чешљам свелу траву у свом дворишту
и увјеравам се:
Хвала ти, Господе,
бар у том мом забрану,
ноћас није почео неки нови рат!

Знам ја, Створитељу,
да се све отело Твојој контроли.
Претпостављам да Ти не кажњаваш
своје рабе безбожне
(они би Тебе, то знам),
али учини нешто,
још у твом Светом Жезлу
има снаге,
махни њиме,
затри ове ратне ватре.

Сачувај макар моје двориште.
Са другима ћу га подијелити.

ПОСТАВИ ОДГОВОР

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име