Многе културе су вековима проналазиле своје уточиште у малом српском месту на Дунаву – Раму. А ево и које све приче су остале за њима…
„Дунав је код Рама толико леп, да не морате да се купате да бисте у њему уживали“, каже готово сетно правник и туристички водич Илија Јацановић. Рамска обала је виша од супротне, па Дунав овде делује много шири од реалних 4,1 километра. „Иако је код Голупца он заправо најшири и од обале до обале има 6 километара, за Рам се каже да ту тече најшири српски Дунав, је је преко пута српски Банат, док је преко пута Голупца Румунија, па се и река дели између ове две државе“, он објашњава.
ПРИРОДНИ ФЕНОМЕН, КЕЛТСКО СВЕТИЛИШТЕ И ТРАЈАНОВА ЛЕДЕРАТА
Дунав је код Рама сведок још једном природном феномену, неупоредивом стотинама километара узводно и низводно. Ту се уливају четири планинске реке, леве притоке Караш и Нера, и десне – Морава и Млава, наносећи невероватну количну земље, песка и камена. Тако пресецају матицу на четири дела, па Дунав од моћне европске реке, овде постаје миран и питом.
„Та је погодност, између осталих, узроковала успостављање скеле код Рама, и један је од разлога зашто су Турци овде подигли тврђаву“, каже Јацановић. Задатак посаде тврђаве није био само да контролише пролазак Дунавом, већ и његов прелазак, а један од најпознатиих догађаја потиче из 101. односно 105. године, када у походе долази римски император Трајан и прави свој базни логор Ледерату, два километра низводно од фортификације. За намере освајања Дакије, Трајан гради и понтонски мост, далеко мање познат од Трајановог моста код Кладова.
Овај се понтонски мост ослањао на чамце и осигурао је „десантни“ прелазак Дунава. Археолози су пронашли почетне стубове за које је био везан, док једна гравура на Трајановом стубу у Риму приказује како је мост тачно изгледао када су га прелазиле легије императора.
На гравури се види и римско утврђење Ледерата, подигнуто узводно, у оквиру старијег келтског утврђења званог збирним именом опидиум. Практично у саставу опидиума, а у самом срцу руже ветрова, налази се и келтско светилиште, док је са ове тачке могуће пратити путању сунца од изласка до заласка, иако није највиша на терену. На том месту древни Келти праве удубљења природним остењацима и приносе жртве боговима уз пригодне обреде. Ледерату је могуће видети како на терену, тако и на свим сателитским мапама где се оцртавају сви бедеми, иако Келти, у љубави са природом, зидове утврда праве од земље, а не од камена. Премда је протоком времена и сменом цивилизација, дошло до нивелисања терена, и бедеми и ровови и данас су уочљиви, као и светилиште.
БОРБЕ ИЗМЕЂУ ВИЗАНТИЈЕ И УГАРСКЕ
Наука нема много података о периоду од одласка Римљана и доласка Турака, али је познато да су се овде водиле борбе између Византије и Угарске краљевине. „У Музеју науке и технике у Београду налазе се три византијска сидра извучена из Рама, па је Туристичка организација Великог Градишта, која управља Рамском тврђавом у преговорима са њима да јој уступе једно, кад направимо сопствени музеј“, он каже, додајући да је ова епоха још незавршена истраживачка прича, којој епилог тек следује.
РАМСКА ТВРЂАВА
У потпуности су откривени сви археолошки слојеви Рамске тврђаве, па се зна да је она грађена у 15. веку, тачније 1483. године, као једна од свега три оригиналне турске тврђаве у Србији, док остале Турци преузимају од супарника или претходника. Зида је султан Бајазит II у аршинском систему мера, где је један грађевински аршин износи 76 центименатра. То је прва тврђава у Србији грађена за борбу ватреним оружјем, па поседује чак 36 топовских места. Колика је та ватрена моћ, показује и податак да много већа Београдска тврђава има свега 22 топовска места, уз „оправдање“ да је потоња грађена за потребу борбе хладним оружјем, и да је тек касније претрпела промене.
„Замислите само тврђаву на основи од 25 пута 35 метара и на њој 36 топовским места“, Јацановић је све узбуђенији, како ниже доказе о значају Рамске тврђаве. Међутим, она није била важна само у ратовима, већ и за заштиту трговаца који су ноћили у караван сарају и релаксирали се у хамаму у непосредној близини фортификације. „Тај караван сарај из 15. века, један је од ретких очуваних своје врсте у Србији. Потврда развијене трговине је пронађени кинески порцелан из 16. века, који никако није мога бити у поседу војника, ограничених на најнужније“.
С обзиром на све те артефакте, што ситне што грандиозне, у споју са невероватном природом, музеј на простор Ледерате и келтског светилишта, о којем је говорио Јацановић, биће еколошки. Дакле, не класична поставка, већ музеј на отвореном, све са пешачким стазама и стазама здравља. Посетилац ће ту добити информације не само о историји, већ и о ретким лековитим биљкама као и природним благодетима ове области.
Извор: Национална географија