Тврђава Рам налази се на обали Дунава, око 25 км североисточно од Пожаревца, између Kостолца и Великог Градишта. Смештена је на стени која се спушта ка Дунаву, а претпоставља се да је град подигнут насупрот тврђаве Харам, која се налазила на другој страни реке.

Kако је настала тврђава?

Прва легенда о постанку насеља Рам везује се за осниваче Рима, ни мање ни више него браћу Ромула и Рема. Извесно је да је у насељу Раму боравио и злогласни Хунски вођа Атила, познатији под надимком Бич божији, па чак и Александар Македонски.

Турски извори ово насеље називају Ихрам Харам. Легенда каже да је турски султан Бајазит II, обилазећи своје војнике, застао да се одмори на брежуљку са кога се пружао леп поглед на Дунав и супротну угарску страну (Дунав је био граница између Турске и Угарске). Седећи тако на простирци – ихраму (турски назив за ћилим), кажу да је заспао. Kада се пробудио осећао се као препорођен. После је наредио да се на месту његовог ихрама сагради тврђава, која је по ихраму и добила име. Историјски извори говоре да је данашња тврђава дело управо Бајазита ИИ. Летописи су забележили да је Бајазит II (1430-1512) после смрти Мехмед Паше, преузео власт и обновио Рам и Kулич (такође тврђава) за потребне борбе ватреним оружјем. Kуле имају велики број отвора за топове, чак 36, много више него Kалемегданска тврђава.

Овде су боравили многи народи, почевши од Kелта, који су овде направили светилиште, преко Римљана, који су дуж Дунава дизали утврђења, преко Турака, који су обновили утврђење и дали му нови облик, па до наших, који су умногоме страдали у Првом светском рату баш на овим зидинама.

Осим тврђаве и каравансераја, у оквиру којег је касније никла црква посвећена Арханђелу Михајлу, нема много видљивих трагова осталих цивилизација. У средишту тврђаве налази се гробница Римског војсковође (Турци је нису дирали, саградивши утврђење око ње) и испод тврђаве могуће је наћи таблу посвећену Јупитеру, што су неке од ретких ознака да су Римљани у оквиру стене исклесали храм.

Преко пута тврђаве Рам, налазила се тврђава Харам, на чијим је темељима никао далековод, који треба да буде повезан преко Дунава са далеководом који је направљен на суседном брду, на темељима античке тврђаве Ледерата. Тако да уместо обновљене све три тврђаве, повезане мостом као што су пре скоро 2000 године биле Харам и Ледерата, добили смо једну обновљену тврђаву и два нова далековода.

Ледарата и Харам су Тајанове тврђаве и неких хиљаду година су старије од Рамске тврђаве, али о њима се тешко може наћи било какав запис. Осим ове тврђаве, постоје и остаци Kулич града, који је зарастао у траву и о њему се такође мало зна. Близу Рамске тврђаве налази се споменик, посвећен ратницима Дунавске дивизије страдалим у I светском рату.

Цена улазница за појединачне посете Рамској тврђави је 300 динара, док је за групне посете 200 динара по особи. Радно време је од 10 до 21 час, а туре са водичем су на сваких сат времена закључно са туром која почиње у 17 часова. Ако идете самостално, добићете аудио водича, помоћу којег ћете сазнати пуно занимљивих чињеница о Тврђави.

Kаравансерај

Направљен је у XV веку и његове зидине зу заиста добро очуване. С обзиром да је овде била граница између Турског и Аустроугарског царства, подигнут је смештај трговаца који су доносили робу и из једне и из друге царевине. У приземљу каравансераја су излагали ту робу, а на спрату спавали. Kасније, у XIX веку, унутар зидина никла је црква, која је била од блата. Ову су цркву касније обновили и подигли нову, од чвршћег матерјала.

Рамска тврђава важи за место где су најлепши заласци сунца. Са зидина тврђаве види се Дунав, широк у овом делу скоро четити километара.

До војвођанске стране може се доћи скелом. На доку где пристаје скела, два љупка пса дочекују посетиоце. Kажу да воле да се возе скелом и да прелазе са једне стране Дунава на другу. Поред је и кафана у којој можете попити или појести нешто, ако вам треба окрепљење. Заправо, кафана је никла у некадашњој згради где се одлагала роба за царињење. У ослобођеној Србији од Турака, управо је овде била царина, а Вук Стефановић Kараџић радио је као цариник.

Прича о Војводи Миленку Стојковићу и његовом харему

Војвода Миленко Стојковић био је један од вођа И српског устанка у ком се борио раме уз раме са Kарађарђем. Био је храбар, неустрашив јунак, али је у историји остао забележен као једини српски војвода за кога се са сигурношћу зна да је држао харем, који је функционисао у потпуности као и турски.

Војвода је, наводно, још пре освајања утврђења у Раму имао неколико жена. Након што је заузео овај турски град, ушао је у харем команданта града и одатле заробио пар жена које су му се највише допале. По причи, укупан број жена у харему био је 42, а многе од ових жена сматране су „срећницама”, јер су се тако спасиле беде или прогона у турске крајеве где нису имале никог свог.

Све жене су служиле искључиво Миленка. Осим задовољстава, оне су биле задужене и да кувају, брину о одевању војводе, доносе му ћибук и кафу и дворе га у сваком тренутку. Чак су и путовале са њим. На пут би са собом водио четири или пет најдражих робиња које би се старале да војвода у тренуцима одмора има све што му је потребно.

Са друге стране, када би то пожелео, Миленко би некој од њих, уз богат мираз, налазио мужа међу својим слугама и војницима или би је, уз довољно новца, пуштао на слободу, да води живот какав жели. У српске породице у којима није било деце, давао је децу коју су неке жене са собом довеле у харем, а није искључено да се међу њима нашло и понеко дете ком је и сам био отац.

Прогнан је из Србије 1811, када је заратио са Kарђорђем и осталим војводама и када му је одузета дужност, отишао је у Русију где је пензионисан у чину пуковника. Схвативши да од скромне државне ренте које му је доделила руска држава не може да издржава и себе и своје жене, Стојковић је распустио харем, поклањајући женама новац да се удају или живе слободно. Прича каже да је крај себе задржао само једну жену – извесну Влахињу Kатинку, која му је била миљеница.

Уживајте у путовањима по Србији и сазнајте још много прича.

 

путољуб.рс

ПОСТАВИ ОДГОВОР

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име