Морамо научити да показујемо разумевање у нашим односима са другим људима.
Наш став према њима је огледало које открива истину о нама самима. Не треба заборавити да су се цариници и блуднице покајали и спасли, док књижевници и фарисеји који су их осудили нису.
Нико нас није поставио да судимо другим људима; та улога припада искључиво нашем Господу и Спаситељу, Исусу Христу, који ће судити свима нама по нашим делима приликом свог славног Другог доласка.
Дакле, не треба да се бавимо претпоставкама о вечној будућности било ког од наших савременика.
Оно што треба да урадимо је да гледамо на себе; треба да будемо оштре судије према себи и попустљиви када су у питању други.
Само својим светим и светлим примером, лепим речима и вером можемо да помогнемо добронамерним људима, никада лошим речима и глумом.
Уместо што се бринемо о грешкама других, било би нам боље да покушамо да откријемо њихове врлине, које су често прикривене.
Требало би да скупљамо драго камење врлина које уочавамо у другима, уместо да постанемо чистачи који копају по канти за отпатке људске беде.
Опонашајмо пчеле које лете од цвета до цвета тражећи мед, а не муве које су задовољне прљавштином.
Свети Василије Велики износи следеће запажање вредно пажње: људи који се непрестано баве трулежношћу, злобом и туђим гресима су као лешинари који прелећу изнад ливада, мирисних места лепоте, у журби да дођу до трулих лешева.
Пре него што осудимо друге људе, треба да имамо на уму три Сократова филтера: да ли је оно што говоримо истинито, неопходно и корисно? Ако није, треба да ћутимо и да се молимо Богу да нас помилује, јер ако истински пазимо на наше грехе, нико не може за себе тврдити да је непогрешив.
Исто тако, не треба заборавити Павлово „увек“: Љубав увек штити, увек се узда, увек се нада, увек истрајава (1. Кор. 13, 7).
Попут археолога који се баве реконструкцијом древних рушевина како би им вратили некадашњи сјај, треба да искористимо свој добар, хришћански, врлински живот и наше лепе речи како бисмо обновили и рехабилитовали људске олупине око нас.
Немојмо копирати карикатуристе који нешто преувеличавају да би се спрдали, него се угледајмо на префињеност сликара који нешто ретушира да би то учинио лепшим.
Као што вам је потребна со за добар хлеб, тако вам је потребна љубав уз врлине.
Без љубави не можете врлине спровести у дело, јер се свака врлина потврђује љубављу и смиреношћу.
Смиреност, с једне стране, уздиже оне који је поседују до висина великих достигнућа.
Љубав их, с друге стране, држи чврсто на месту и спречава их да падну.
Зато се трудимо свим силама да стекнемо љубав, да нас непријатељи не заробе (свети Ефтимије).
- Наш живот и смрт зависе од ближњег. Јер ако придобијемо брата или сестру, побеђујемо у име Бога. А ако саблазнимо ближњега, то је грех против Христа (Свети Антоније Велики).
- Када људи почну снажно да осећају љубав према Богу у својој души, истовремено почињу духовним осећањем да воле и ближње.
- По Светом Дијадоху Фотијском, нико не може да воли нити да верује истински ако га савест грди.
- Немогуће је имати чврсту љубав (према Богу) ако имамо непријатељски став према било чему земаљском.
- По Светом апостолу Павлу, ако људи имају све дарове Духа, а немају љубави, онда немају никакве користи. Свети Максим Исповедник нам каже да се морамо веома потрудити да је стекнемо.
- Свети Јован Златоусти каже: ’Немој занемарити невољу ближњег, него нека се свако од вас позабави тиме да га отме из рафа ђавољег’.
- Ава Касијан учи да када немамо љубав према Богу, пост, бдење, сиромаштво и читање Светог писма нас неће учинити достојним поштовања.
- Свети Јован Лествичник тврди да ако нам недостаје љубави, односно не волимо Бога и нашу браћу и сестре у Христу, вера и нада немају никакву вредност.
- Свети Димитрије Ростовски учи да је љубав коју верни имају према Богу лажна ако је исто што и љубав према ближњему, јер не можемо изједначити Творца са створеним. Љубав према Богу је онаква каква треба да буде када је Створитељ вољен и поштован изнад свега створеног.
pemptousia.com
