Нисам болесна… Исцрпљена сам… Али сам срећна што сам жива, све док могу да сликам.“ – Фрида Kало
Док је била девојчица, Фрида Kало је желела да постане доктор, али је трагична несрећа, коју је доживела са 18 година, потпуно променила њен животни пут. Уместо медицини, посветила се сликарству и постала најпознатија и најцењенија мексичка сликарка.
Детињство
Рођена је 6. јула 1907. године у Kојоакану, предграђу Мексико Ситија. Одрасла је у Плавој кући коју је саградио њен отац, јеврејско-мађарског порекла. Преживела је дечју парализу и била је веома крхког здравља. Са 18 година је доживела саобраћајну несрећу када је један аутомобил ударио у аутобус у којем се она налазила. Била је озбиљно повређена, прошавши кроз више од 30 операција, међу којима су биле и операције рамена и кичменог стуба. Да би јој прекратили време у болници, родитељи су јој донели бојице, и тако је Фрида почела да црта.
Рад и дела Фриде Kало
Kао уметница је остала запамћена по аутопортретима и по интензивним и треперавим бојама које су представљале велику бол и страст. Поред аутопортрета, најдоминантнији мотив њених слика је била мртва природа. Њена дела, сврстана у надреализам, у Мексику су сматрана обележјима народне традиције, а посебно су их цениле феминисткиње јер је њеном појавом женски доживљај света коначно дошао до изражаја.
Њени здравствени проблеми и саобраћајна несрећа нису утицали само на одлуку да се бави сликарством, већ су свакако и осликани у њеним делима. Што се тиче аутопортрета, којих је било 55 од њених укупно 143 слика, ова велика уметница је једном приликом изјавила да себе слика толико често зато што је она предмет који познаје најбоље.
Своју прву самосталну изложбу одржала је 1953. године у Мексику, а то је уједно и једина изложба коју је одржала у својој земљи. Пошто је у време отварања изложбе била у веома лошем здравственом стању, доктор јој је забранио да присуствује отварању. Међутим, Фрида то никако није хтела да дозволи, па је на изложбу стигла у амбулантним колима, а затим су је четири мушкарца изнела и на кревету сместила да дочека поклонике њене уметности. Један локални критичар је изложбу описао овако: „Немогуће је раздвојити живот и рад ове изванредне особе. Њене слике су њена биографија.“ Управо из тог разлога је њен рад био толико различит од рада њених савременика.
Љубавни живот
Са 22 године Фрида се удала за 20 година старијег мексичког сликара и професора Дијега Риверу. Њихов буран и страствен однос је прошао кроз бројна неверства, притиске због каријера, развод, поновно венчање, Фридине бисексуалне афере, боемски живот који је водила, њено лоше здравље и немогућност да има децу. Остала је забележена Фридина изјава да је у животу доживела две велике трагедије – прву када ју је ударио ауто, а другу када је упознала Дијега. Саобраћајна несрећа јој је нанела физичке повреде, а Дијего психичке.
Последњи дани живота
Фрида и Дијего су били активни чланови комунистичке партије у Мексику. Почетком јула 1954. године, Фрида се последњи пут појавила у јавности, учествујући на уличним демонстрацијама комуниста.
Убрзо након тога, 13. јула 1954. године, Фрида Kало је преминула. Последње што је записала у свом дневнику било је: „Надам се да је крај радостан, и надам се да се никада нећу вратити“ – Фрида.
И њена сахрана је, као и ексцентрични живот који је водила, остала дубоко урезана у сећања оних који су јој присуствовали, а и сликовито забележена у историји. Наиме, Фрида је током живота изразила жељу да се њени остаци спале, па се тако окупило много рођака, пријатеља и обожавалаца, желећи да присуствују кремацији, а Фрида им је приредила незаборавни опроштај. У једном тренутку је букнуо стравичан пламен из пећи за спаљивање, Фридино тело се усправило, коса у пламену јој је летела око главе, а пре него што су се врата пећи затворила, учинило се да су јој се усне искривиле у заводнички осмех.
Фрида је за собом оставила око 200 изванредних слика, цртежа и нацрта који су осликавали њена животна искуства и доживљаје, њен физички и емотивни бол и њену исцрпљујућу везу с Дијегом.
Плава кућа у којој је одрасла претворена је у Музеј Фриде Kало 1958. године. Поред њених слика, чија је вредност данас већа од слика било које друге уметнице, у Музеју се налази и просторија у којој је Фридин живот потпуно реконструисан помоћу предмета и ствари из њеног живота.
