Ако призивамо Бога, ми онда немамо ничега
да се бојимо нити да сумњамо
(Ала Селаври)
Да ли је Бог мртав? Јесте. Ако тако одаберете. Исто тако, биће жив, ако тако одаберете. Долазимо до становишта да је перцепција јако важна за (не)постојање неке ствари, појма, персонализоване или пак деперсонализоване силе. Оно што за мене постоји, за другог човека не мора да постоји. Значи ли то да нешто не постоји, само ако други човек то не примећује? Најпре морамо отворити очи, ум, а ако отворимо очи и ум, отвориће нам се и срце. Није све у латинској изреци „у здравом телу здрав дух“. У здравом духу, тело је и те како здраво (В. Јеротић), и достиже невиђене размере. Примећујем да се шири, ни мање ни више, „западна струја“ међу омладином. Секуларизација је ухватила залет, а враг однео шалу. Нити се верује, нити се не верује. Чак и када се верује, Бог се своди на фразе „има нека сила“, „верујем у нешто“, „нешто постоји“, итд. Како остати равнодушан на такве манифестације? Божје непостојање се најчешће оправдава ратовима, недаћама, лошом економијом, недостатком љубави у свету. Словеначки филозоф Славој Жижек, једном приликом је изјавио да је Бог умро у Аушвицу. Мислим да то чак и није оригинална изјава, да је нешто слично речено много пре Жижека. Просто речено, не може Божја енергија деловати на човека апсолутистички без његовог одобрења, труда да се такав вид духовности достигне. Христос нам је свима дао такозвану „слободу“, да одлучујемо или не одлучујемо о нашој судбини, или најчешће, да на штету одлучујемо у име оних који нас нису ни позвали да одлучујемо. Важно је напоменути да Христос свима нама даје шансу, да нас непрестано дозива у своје Царство. Још је професор В. Јеротић наглашавао како не би требало да смо толико незахвални. Бог нас непрестано дозива, само је потребно подићи слушалицу. Они који тврде да Бога нема, никада нису осетили његову благодат. То је толико ужасавајуће, самодеструктивно, противчовечно, а волео бих да је другачије. С тим да сви имају предиспозиције и такозвану „слободну вољу“ за такав подвиг. Апсолутно је бесмислено тврдити да Бога нема, а за главни аргумент напоменути тренутна страдања и сукобе. Мислим конкретно на Израел и Палестину, Русију и Украјину. Да појасним, атеизам није болест XXИ века, већ антитеизам (богоборци). Није проблем што је неко наизглед непособан или слабо способан да осети Божју енергију, већ што се бори против Бога у другима. Од када је света и века, људи су убијали једни друге, и то на најмонструозније начине. Најпре због религије, политике, или из досаде. Можемо закључити да је човек веома креативан, поготово у убијању. Морамо схватити да Бог не може да утиче на слободну човекову вољу, на слободну вољу људи који чине зло. Ако кажете да Бога нема, јер се у свету дешава зло, фактички склањате под тепих читаву човекову природу и кривицу. А онда ће неко рећи: Па зашто нас је онда бог створио тако ужасне? Па да бисмо се усавршавали, да нема краја нашим могућностима у Боготражењу. Најлакше је прихватити поједине актуелне тезе бораца за владавину права, окренути се људској природи и не тражити Бога. Јер побогу, зашто да ја ускраћујем своме телу сва могућа задовољства, када ћу свакако умрети? Недавно ми је један пријатељ рекао „А ко ће нама помоћи?“ након што сам му рекао да чини добра дела по сваку цену и да је то први корак ка отварању срца. Такав вам је данашњи човек, тужан, неописиво несрећан. Увек чека да најпре неко њему помогне, јер ће тако бити срећан. Али није тако. Срећан ће бити тек када буде чиста срца волео друге и „давао се“ у оној мери у којој то тренутно може. Такав подвиг, наравно, подразумева и својеврсни опрез, јер нећемо директно чинити добро онима који нам окрећу леђа. Али се морамо молити за њих, јер „не требају здрави лекара него болесни“, како лепо стоји у Јеванђељима (Матеј, Марко, Лука). Враћам се главном питању овог мог кратког есеја. Да ли је Бог мртав? За Жижека сигурно јесте, али зато што је Жижек тако одабрао. Да ли сте некада видели врсног теисту који је постао атеиста тек тако? Вероватно не. Да ли сте видели атеисту који се преобратио у веру (неважно коју)? Претпостављам да је одговор потврдан. Ето колика је снага вере, доказује нам се у безброј елемената, само нису наизглед видљиви. Као што ни љубав није видљива, али постоји, као што ни душа није видљива али је у нама.
