Како си? Добро сам…
Чудно неко време дошло,
сви смо добро или је то прошло?!
Добро сам, рече,
а у гласу чујеш да га нешто пече..
Чудно неко време дошло,
виртуелно све је пошло..
Стикером се расположење исказује,
по екрану свашта показује..
Чудно неко време дошло,
у људима неко зло надошло.
Поруке се ‘синују’,
одговори не чују..
Лајкови се за хвала дају,
к’о да речи више ништа не представљају..
Чудно неко време дошло,
шта нас је то снашло?!
У друштву свако у свој телефон гледа,
нема више никаквога реда..
Тешко се прича покрене,
јер поглед са мобилног мора
да скрене..
Чудно неко време дошло,
у људима неко беснило пробудило,
све нам смета, све нам је већа потреба,
само граби до погреба..
Чудно неко време дошло,
не зову се пријатељи стари,
заборављамо да су они наше личности баждари..
Не чују се више често ни брат и сестра,
као да у њиховим срцима све мање је места..
Чудно неко време дошло,
много брзо оно старо прошло..
Остаје нам сећање само,
и на одговор ‘добро сам’ да закључак сами дамо..
