Шта то сија,
бљешти,
чарлија,
додирује Земљу и са њом се спаја,
ако не део Божанскога Раја,
шта то хуји,
шапуће,
игра,
ако не ваздушна чигра,
иде у висине ,
висине,
дубине ,
претапа се у Бескрај мио,
ако не невидљиви Анђеоски сјај,
одсјај,
вечног,
непролазног,
дариватељ срећног,
мирног духа,
само за њега треба имати слуха.
Све што сија духом драгим, Богом нашим Богом драгим, то узноси душе наше, православље, свето место, светим Духом причести се, обогати своју душу, нек засветли та искрица, нек заигра та душица, Васкрс, Ускрс, Православље, све за душу, све за здравље, нек се чила душа сети, да загреје душу туђу, да подари радост своју, гладним, јадним и убогим, буди добар, пастир, чедо, буди јагње које пасе, па на камен ти каменом не уради, не говори, ко каменом, а ти хлебом, доброта је сва од Бога, ти доброту вазда посеј, чедо своје учи, храни ,о доброти и лепоти душе твоје, душе моје, само о том причај чеду, ти га храни са љубављу, јер је љубав вера света, сва од цвета, од дрвета, од природе мајке божије јер је вера православна, сва та љубав староставна, послушајте ове речи, до што Деспот Стефан збори, љубав лечи, љубав теши , она све превасходи, узљубите љубав браћо, ви не сејте мржњу, пелен, само љубав јача душу, само љубав то је мелем.