Простире се једна дивна сјајна Гора, у свој светлости прекрасна,
Чудесна је лепота њена од давнина,
Чаробна у светлом сјају, тако је весела, насмејана,
Тако је само блага,
Од свих људи знана, како дивно засја, све у љубави и у ведрини обасја, у тону радости вечног злата што исијава и путеве људске осветљава,
Златна Гора је пресветла, светла у свом сјају зрака,
Та Гора је сва златна јер у сјају Сунца обојена,
У боје самог злата, сребра и у тонове јутарње зоре, у њој је прегршт боја што сваки лист, дрвећа и кипариса, бора, она је попут мора у тим тоновима у свом пространству бескрајна,
Како је диван и чудесан, прекрасан и дражесан, њен сјај, тако у миру засја, у својој љубави златним зрацима све обасја,
Та Гора пуна је топлине, свељубави благе, лепоте драге, радости и милине, златна Гора пуна је врелине сјаја и одблесак је самог раја.
