Тужне су твоје проникљиве очи. Испитују душу моју као месец када би хтео да проникне море. Разголитио сам свој живот пред очима твојим од краја до краја, и ништа нисам сакрио ни задржао. Зато ме не познајеш.
Да је драги камен, могао бих га разбити у стотину зрнаца и нанизати огрлицу теби око врата.
Да је цвет, свеж и мален и сладак, откинуо бих га са петељке и уденуо теби у косу.
Али то је срце моје, драгана. Где су обале његове, а где његово дног
Не познајеш међе тога краљевства и ипак си његова краљица.
Да је само тренутак радости, он би процветао у лаки осмејак, и ти би га могла видети и читати у тренутку.
· Да је само бол, он би се растопио у сјајне сузе, у којима би се огледала његова најдубља тајна, тајна без речи.
Али то је љубав, драгана моја.
Њена је радост и бол без граница, бескрајне су њене жеље и њено богатство.
Она ти је блиска као живот, па ипак је не можеш никада потпуно познати.
Тагоре – Градинар
