Знам да овом животу
недостаје праве љубавне зрелости,
али није тачно, браћо и сестре,
да је залудно живети у целости.
Иако видим да цвеће у сутон увене
а поток често у пустињу залута,
то не значи да је све изгубљено
и да за нас нема пута.
Сви ми у животу често шепамо,
под тешким бременом гегамо споро,
али чему брига ако увек стигнемо где треба
и сретнемо се са зором.
Моји снови се још остварили нису,
звуци моје мелодије
некако су нечујни и чудни, па ипак,
верујем да у струнама Божије лауте бдију,
и зато знам да нису узалудни.
