Настављамо са Откровењем 1:4-8, у којем се Јован обраћа прво онима који читају извештај о његовој визији. Ево одломка:
Од Јована на седам Цркава које су у Азији: Благодат вам и мир од Бога, Који јесте и Који бјеше и Који долази; и од седам духова, који су пред пријестолом његовим; И од Исуса Христа, који је Свједок вјерни, Првенац из мртвих, и Господар над царевима земаљским. Ономе који нас љуби и опра нас од гријеха наших крвљу својом,И учини нас царством, свештеницима Богу и Оцу својему, њему слава и моћ у вијекове вијекова. Амин. Ево, Он долази са облацима, и угледаће га свако око, и они који га прободоше; и заплакаће због њега сва племена земаљска. Да! Амин. Ја сам Алфа и Омега, говори Господ Бог, Који јесте и Који бјеше и Који долази, Сведржитељ.
Већ смо чули Јована, писца, кратко названог као „слуга“ Христов, који ће преко Јована предати Божју поруку Јовановим саслужитељима. Треба запамтити да се реч doulos (слуга) коју је Јован употребио чак може тачно превести као „роб“. Неке од конотација те речи не одговарају нашем стању, јер Бог има за циљ да нас учини својим пријатељима и даје нам слободу; али се она употребљава у смислу да та реч наглашава разлику између нашег Свемогућег творца и нас и ставља нагласак на послушност и, тако схваћено, то је прикладно.
Јован овде не тражи никакву посебну привилегију или част, не називајући себе ни пророком ни апостолом – он је, између осталих, „роб“ Христов и има сведочанство за своју браћу и сестре.
Ауторство Апокалипсе је тешко питање и о њему се расправља од најранијих година – да ли је ово апостол Јован, старији Јован који носи исто име, или неки други визионар кога су седам цркава лично познавале, али који је за нас остао мистериозан ?
Усред сам читања недавне књиге о Јовановом јеванђељу од оца Џон Бера, који сматра да је случај за старијег Јована прилично убедљив. Нећу покушавати да решим мистерију ауторства у овој серији текстова, већ ћу истаћи две ствари: прво, књига је у канону (иако је прихваћена касно на Истоку), па је тако сагласна и повезана са апостолским учењем; друго, „Јован“ овде је задовољан тиме да пусти да његова порука говори сама за себе и не тражи лични ауторитет. Практично говорећи, то је довољно.
Оно што је важно у читању књиге јесте да видимо, Јовановим очима, оно што је видео и да чујемо оно што је чуо — и да славимо име Господње!
Па, израз „нас“ претпоставља да смо и ми читаоци којима се обраћао.
Али он се у овом цитату обраћа седам специфичних цркава у Азији. Као и са писмима Светог апостола Павла, корисно је запамтити да је Апокалипса имала оригиналну публику из првог века — па ће нам сазнања о њој помоћи у тумачењу.
С друге стране, број „седам“ је значајан, јер говори о укупности, целовитости и савршенству у библијској литератури. Иако су ове речи биле за одређену публику, оне су такође и за „целу“ Цркву. Ми смо, као и чланови азијских цркава, слуге Божје и браћа и сестре Јована, гласника.
Као и са другим хришћанским писмима тог времена, посебно онима Светог Павла, Јован нам се обраћа двоструким поздравом: „Благодат“ и „Мир“. Толико смо навикли на ове речи да не схватамо одмах колико су револуционарне. Мир (Shalom!) је био, и остао, типичан јеврејски поздрав.
Али Свети апостол Павле и Јован га преводе на грчки и упарују са другом речју, „Charis“, што значи „благодат“. Та реч је заправо модификација уобичајеног нејеврејског поздрава тог времена, који је био „Charein!“, односно „Имај благодат!“ Хришћани су узели нејеврејски поздрав, претворили га у именицу „Благодат“ и ставили је поред хебрејског „Мир!“ као двоструки поздрав који се обраћао свима, било Јеврејима или нејеврејима по националности.
Поздрав је дивно двосмислен, јер се може посматрати или као показатељ нашег карактера – људи који поседују благодат и мир – или као молитва за наше благостање „Нека је с вама Божија благодат и мир!“
Обе ствари су истините — сви смо позвани у Његову љубав и сваким даном требамо све више од ње. Овај поздрав претвара поздрав цркава у нешто што је рекао сам Бог, а не само Јован: „Благодат и мир вам од Онога који јесте и који беше и који ће доћи.“
Ево Бога који није баш ванвременски, већ је пре временски – који је био са својим народом у прошлости, са њима је сада и биће са њима.
Вратили смо се у нашој машти у време Мојсија, који је питао Бога за његово име, и рекао му је: „Ја сам Онај који јесам“, „Ја сам Постојећи“, „Ho Ōn“, као што видимо у ореолу око самог Христоса на нашим иконама.
Овако се Бог представља за почетак, а сличне речи ћемо чути у последњем стиху нашег одељка, у 8. стиху, када Јован описује Онога „који јесте и који беше и који ће доћи, Сведржитељ“. Наш цитат је, дакле, окружен чудом, баш као што је и Мојсије био окружен мистеријом. На светој земљи смо.
Али божански Говорник није завршио. Он је велики КОЈИ ЈЕСТЕ, али такође шаље благослове од „седам духова“ око престола, и од „Господа Исуса, верног сведока“ (или „мученика“). Они који се баве анђеоским предањем знају да постоји седам арханђела, од којих су само неки именовани у нашим библијским књигама — Михаило, Гаврило, Рафаил, Уријел, Салафаил, Рагуел и Варахил.
Неки су, стога, мислили да је овај стих сличан 1 Тим 5:21, који охрабрује Тимотеја пред Богом, Христом и светим анђелима. Али други су видели ових седам анђела као да деле седмоструку благодат Духа Светог и тако да стоје уместо самог Духа. Ови црквени оци нас подсећају на седам благодати из Исаије 11, које је запоседнуо Христос који долази, а затим дате Његовом народу: „И Дух Господњи почиваће на њему, Дух мудрости и разумевања, Дух савета и моћи, Дух знања и страх Господњи.”
Чини ми се да пошто су нам дата оба тумачења, не треба да бирамо. Постоји, заиста, седам арханђела који врше Божју вољу и благосиљају Божји народ – имамо приче о њима како сарађују са Данилом, са Богородицом, са Товијом док тражи жену. А о осталима се пише у књигама које нису канонизоване, али се читају вековима. Али такође знамо да сам Дух Свети пребива у Његовој Цркви, дајући благослове Божјег присуства, мудрости, разумевања, савета, моћи, знања и поштовања према Богу.
У искушењу сам да истакнем ово друго тумачење, јер смо чули за Оца, Ја Сам Који Јесам, затим „духове“ или Седмоструког Духа, а сада слушамо о Исусу, верном Мученику који је дао све за нас, по вољи Очевој. Дакле, имамо два наговештаја Свете Тројице — троструко име у времену (Био је, јесте и долази) и упућивање на Ја Јесам, Дух и Сина. Опет, затворимо уста са страхопоштовањем. Свети нам говори.
Исус, Месија, сведок, Прворођени и истинити Цар долази на крају Тројичног Имена које говори. Али Јован продире у ову божанску поруку и слави Христа, усмеравајући наш поглед на Њега: Он нас воли, Он је ослободилац, Он је жртва која је пролила своју крв и учинио нас је царством и свештеницима пред Оцем!
Јован се једва обуздава и позива нас да Му одамо „славу и част у векове векова!“ Са Јованом, ми кличемо „Амин!“ Опазите како Јован није задовољан тиме да говори само о љубави или само о слободи или само о жртви – он мора све то спојити да би схватио шта је то што је Христос учинио.
У Христу видимо Божји лик, изливен за нас. Он није само Љубљени, већ и Ослободилац и Онај који даје потпуну жртву за нас. Ови дарови Божији се преливају у нас тако да нам је дата нова улога. Ми више нисмо „робови“, већ „краљеви“ и „свештеници“ у служби Богу.
Враћамо се на Божје древно обећање Израелу, посведочено у Изласку 19. Ту видимо дивну слику Бога као мајке орла која износи своје младе из опасности, кроз пустињу, к себи како би Израел могао бити Његово благо од свих народа на земљи и живети као „краљевско свештенство“ (LXX 19:6) и „свети народ“. Иако је Израел имао свештеничку функцију у свету тако што је међу незнабошцима сведочио правог Бога тек када сам Христос преузме ову улогу она се коначно може дати Божјем народу, онима који су Христови.
Ми смо ти који због Исуса стојимо пред Оцем и чекамо повратак нашег Господа. Ми смо ти који препознајемо Јованову визију док нас подсећа: „Ево, Он долази са облацима, и угледаће га свако око, и они који га прободоше; и заплакаће због њега сва племена земаљска. Да! Амин.” За оне од нас који делимо Христову краљевску и свештеничку улогу, постоји свечана будност.
Са захвалношћу гледамо у прошлост и певамо наше хвале са Јованом у садашњости. Али са њим се такође радујемо времену — времену потпуног ослобођења и времену Суда.
Јован нас брзим потезима четкицом подсећа на велику визију Сина човечијег у Данилу 7, на обећање анђела у Делима 1 и на време Суда и милости описано у Захарији 12-13. Данилово виђење је говорило о тријумфу Сина Човечијег који је узвишен на облацима до Неба и примио царство Свемогућег; Лука је у Делима 1 говорио о Исусовом узвишењу и обећању анђела да ће се вратити као што је отишао; Захарија са надом говори о покајању и очишћењу Божјег народа јер коначно виде ствари каквима јесу, гледају у Онога кога су проболи и оплакују то.
Све ове зраке трезвене наде треба узети заједно, како их је Јован и поставио. Служимо Ономе коме је дата сва власт од почетка времена, који је због наших преступа прободен, који се враћа и који ће људе позивати на покајање.
Можда погрешно разумемо последњу фразу: „сва племена на земљи ће плакати због Њега.“
Да ли ово сматрамо коначном безнадежном пресудом?
Брзи поглед на Захарију ће јој дати другачије значење.
У Захарији читамо: „Излићу на дом Давидов и становнике Јерусалима дух благодати и молбе за милост, тако да, када ме погледају, на Онога кога су проболи, оплакују ме.” Дакле, плач долази посредством Божијег Духа и благодати. То је дар суза, а не неутешни губитак наде.
Заиста, пророк даље каже да ће се цела земља укључити у ово покајање, и да ће се „тога дана отворити извор за дом Давидов и становнике Јерусалима, да их очисти од греха и нечистоће. “ (13:1).
А у Јовановим очима, та милост је још већа — то је милост жалости дата не само Израелу, већ и „свим народима на земљи!“
То је Бог који нам се обраћа — Онај који је све учинио да нас учини царевима и свештеницима пред Оцем, заступајући и оне који Га не познају, жудећи за временом када ће се овај извор отворити и када ће они , такође видети и за волети Онога који је умро за њих.
Наш Бог је Алфа, који је све ово започео, и Омега, који ће то довршити.
Са овом вером, спремни смо да чујемо и видимо све што ће Он открити у овој дубокој књизи!
НАСТАВИЋЕ СЕ
Едит М. Хемфри
ИЗВОР: https://blogs.ancientfaith.com/alampfortoday/2021/02/11/lighting-up-the-apocalypse-2/
ПРЕВОД: Давор Сантрач
Објављено: 25.11.2022.
