Једног дана Давид и Исак су се изгубили.Није да их је Бог зна неко тражио, али недостајали су уобичајном утиску улице.Један од бескућника, који је навикао на њихове поклоне у виду новца и намјерница је то брзо примијетио.Мада се изненада нашао нови донор, и заиста му у материјалном смислу ништа није хвалило.Човјек добротвор се створио ниоткуд и сам свакодневно остављао прилоге.
Мада, и даље се бескућник осјећао да му нешто недостаје. Није могао то да објасни. На крају је закључио да је то само присуство Давида и Исака, који су му остављали помоћ и мању од новог донора. Изгледа да је њему прије требао други човјек него храна, новац или било шта. Али не било какав него као Давид.
Тражио је дуго сличнога, али су сви били тешки, млаки, хладни.Интересанта је појава била да тако може нека особа да недостаје поред мора и мора људи који пролазе поред тебе сваког дана.Није да су сви ни били нељубазни и безобразни, било их је и јако љубазних, али ништа.
Овај бескућник који се звао Питер, једном на несрећу је упао са моста у велику ријеку.Вода је била хладна, а није био добар пливач.Дозивао је и дозивао.Мислио је, да, то је крај.Међутим, одједном га је неко ухватио за руку.Испоставило се да је обала била јако близу, а да он то у својој агонији није примијетио.Човјек, који га је спасио био је Давид.Питера као да је обасјало сунце, кад је видио о коме се радило.Анализирајући ситуацију чак ни његов пад није био случајан.Био је данима у депресији.Вјероватно у потрази за “човјеком“, којег није било.Депресија му је узроковала мањак самоконтроле, а несрећник се преврнуо и пао.Питање је, да ли је то уопште и било случајно…
Давид му је рекао да убудуће не смије тако да размишља и пада у малодушност.Он увијек има човјека поред себе, који се зове Исус.
