Манастир Светог Прохора Пчињског има историју дужу од девет и по векова, а важан је и као културно просветни центар тога краја.
Манастир се налази 30 километара јужно од Врања, а средином 2021. године обележио је 950 година постојања и седам векова од упокојења краља Милутина, који га је у 14. веку обновио.
Налази се на шумовитим обронцима планине Козјак, на левој обали реке Пчиње, у атару села Старац. У склопу манастира ради богословска школа, преписивачко-илуминаторска радионица, а организовано се учи иконописачки занат.
Подигао га је у 11. веку, односно 1070. године, византијски цар Роман Диоген у знак захвалности Светом Прохору Пчињском „Мироточивом“, који му је према предању прорекао да ће постати цар.
У саставу српске државе је од када је Стефан Немања у ратовима са Византијом између 1180. и 1190. године освојио област Врања.
Доласком Османског царства у Србију завршава се раздобље просперитета за манастир, у коме је био и снажан духовни и културни центар средњовековне српске државе.
Према неким изворима, кнез Лазар Хребељановић подигао је спољну припрату, испред Милутинове цркве, исто као и у Хиландару, а предање каже и да је кнез, на путу за Косово Поље ту причестио и војску.
Постоји неколико записа који сведоче о великом страдању манастира 1817. године, као и о томе да је у српско-турским ратовима 1876 – 1878. године, манастир био један од важних центара устанка.
На мети Бугара нашао се током оба светска рата и 1915. и 1941. године.
У овом манастиру одржано је и прво заседање АСНОМ-а – Антифашистичког собрања народног ослобођења Македоније, 2. августа 1944. године, што се сматра местом где је формирана савремена македонска држава, која данас обележава Дан Републике, преноси Танјуг.
Стављен је под заштиту закона, као споменик културе 1950. године, а 1979. године проглашен је културним добром од изузетног значаја.
Свеобухватна ревитализација манастира, чији је комплекс други по величини у СПЦ, почела је 1986. године.
Поред потпуне обнове Врањанског конака, тада су реализовани и најнеопходнији радови на храму и осталим објектима у комплексу, укључујући и стару воденицу.
Уређени су порта и велики простор испред манастира, као и мини хидроелектрана са акумулацијом како би се избегла свака врста загађења.
Последњи је реконструисан Краљев конак, који је изгорео у пожару 2014. године.
Током ратних сукоба на тлу СФРЈ био је уточиште избеглица из Хрватске и са Косова и Метохије.
У манастиру се налазе и мошти Св. Прохора и то у малој поклоничкој капели, а из њих већ скоро цео миленијум извире чудотворно миро.
Политика
