Без самокритике човек самога себе лишава способности за суживот са другима. Умишља да је у свему меродаван не увиђајући да је постао немоћан јер је одустао од доброте. Ту немоћ покушава да сакрије потребом да кажњава – санкционише друге.
Излаз из овог безизлазан је помирење са собом и отвореност за друге и другачије. Само тако постајемо једни другима лек а не претња.
Пробудимо у себи доброту и oдустанимо од саможивости. Будимо самокритични јер само тако бићемо храбри да праштамо и да се кајемо. Будимо увек на страни љубави Божије јер само тако моћи ћемо да победимо све страхове од насилних људи и сваку сујету у нама која нас покреће на мржњу и освету. Не говоримо да је тешко време потрудимо се да једни другима олакшамо све терете и тескобе
Ко се потруди успеће.
