Недељу дана после Васкрса Српска православна Црква прославља Светог апостола Тому. Од свих светитеља, Срби су се највише огрешили о Светог апостола Тому, јер је познато да је у народу назван „неверни Тома“. А ово је због тога што је у једном тренутку живота изразио не само сумњу у васкрсење Христово – многи су сумњали – него је тражио најрадикалнију могућу проверу да би у васкрсење поверовао! „Ако не видим на рукама његовим ране од клинова, и не метнем прст свој у ране од клинова, и не метнем руку своју у ребра његова, нећу вјеровати“.(Јн 20,25)
И због те сумње у једном тренутку свога живота, народ му је придодао стални епитет. Па шта би било са многим светитељима да смо тако исто резоновали. Да ли бисмо имали одреклог Петра, блудницу Марију, гонитеља Павла? И у својим животима смо у младости можда слагали, украли, опијали се, па да ли би нам било право да нас због једног греха назову пијаница Јанко, лажљиви Марко?
А сумња Светог апостола Томе је била вишеструко корисна! Данас има људи који оспоравају чак и историчност Господа Исуса Христа. Сумњају да је уопште живео. С друге стране неки писци, да би боље продавали своје књиге, пишу не само да је Господ Исус Христос постојао, него да је имао и жену, неки пишу да је било 13 апостола, али да тринаести није био прихваћен због тамне пути, а опет други да је било жена апостола итд. Знате шта – ако сте нешто купили, па уђете у продавницу после 21 минута и кажете: „нисте ми добро вратили кусур“, продавачица ће рећи: „жао ми је, не примамо рекламацију, закаснили сте“. Тако исто на све критике после 21 века на личност Христову морамо да поновимо исте речи: „жао ми је, не примамо рекламацију, закаснили сте“!
Али добро је и да аргументујемо разлоге зашто верујемо писцима јеванђеља. Јеванђелисти су описивали догађаје као очевици и сведоци. Јеванђеља су писана изузетно истинољубиво. Писали су и проповедали како су видели и чули. Нису прилагођавали истину, него су искрено написали да је један апостол издао Господа Исуса Христа, да га се апостол Петар у једном тренутку одрекао, да је апостол Тома сумњао у васкрсење Христа, да је апостол Павле у почетку гонио хришћане… За своја дела нису добили славу, ни новац – чему савремени писци теже када „откривају праву истину“ – већ шибања и гоњења и смрт. Зато верујемо у веродостојност новозаветних књига.
Али заиста, апостоли су били само људи. И ако је ико сумњао у васкрсење Господа Исуса Христа, и то најрадикалније сумњао, то је био Свети апостол Тома. И пошто је он видео Спаситеља и уверио се, изговара: „Господ мој и Бог мој“!(Јн 20,21) Зато црквени песник и говори: блажено неверовање Томино, јер је он најрадикалније проверио и уверио се у истинитост васкрсења, па смо и ми стекли могућност да верујемо у васкрсење Христово.
А Свети апостол Тома је само десетак дана раније испољио невероватну веру. Када је Спаситељ казао да се враћа у Јудеју, други апостоли су га одвраћали и плашили се, а Свети апостол Тома им је рекао: „Хајдемо и ми да помремо с њим“.(Јн 11,16) Своју постојану веру приказао је не само проповедајући у Индији, већ и својом мученичком смрћу – али таквог га Црква није запамтила и заиста, највише смо се о њега огрешили.
За крај бих издвојио најважнији детаљ. Христос апостолу Томи приговара: „Пошто си ме видио, повјеровао си; блажени који не видјеше а вјероваше“.(Јн 20,29) Заиста није тешко поверовати када се чудо види. Свети апостол Тома на крају зна да је Христос васкрсао. Али свима нама остаје само вера. И баш оне који поверују Спаситељ назива блаженим. А ми сами требало би да се исправимо, па да светог апостола назовемо Уверени Тома. Нека би нам Бог дао по речима својим: „блажени који не видјеше а вјероваше“(Јн 20,29) како бисмо се заједно са Светим апостолом Томом обрадовали васкрсломе Христу у Царству његовом – АМИН!
