О искону би она
У ваздух што се дише
Уплетена
И оно што у дну стомака
Кличе
И хоће да се распрсне у све
Онда је све стало
И вријеме постало
И она се претворила у балончиће
Под водом
Што се подно језика сишу
Полако полако
Да се не растопе
И да се дах задржи што дуже
Затим је постала благо закопано
Што се окрњицима карте тражи
Под лупом нека тачка
Али копати ваља дубоко
Ако се икад карта подерана
Растумачи
Послије су је пронашли
И расули у каменчиће искричаве
Па су је иза решетака ставили
Стргли јој хаљине
Груди јој показали
Једре до пуцања
А она је клицала
Па плакала
И нека роспија постала силом
Од сводника разних
Потом су јој одсјекли прсте
И замало главу
И рециклирали је
И ставили у новине
На транспаренте
Пред микрофоне
На кравате и манжете
Свугдје су јој срицали име
Које више није значило ништа
Пепелом се посула
И заћутала
Док су је други вукли по улицама
И име јој и даље стављали
На етикете наљепнице у мудре књиге
Алманахе трактате статуте
Одједном је постала свачија пошаст
Јер су мислили да је имају
А знали да је немају
Збијену у редове
Или рашчеречену на плакатима
И никад никад никад
Је добили нису
Више никад није била потка оног
Ваздуха првотног
Никад више
Постала је само име празно што
Звечи
Као чегртаљка
Јер су је из њедара истргли
Из оксигена протјетали
И дишу њену смрт
Са именом лажним
