Тата
Кажеш ми сине буди храбра
Паметна
Живот је такав
Сине кажеш
Ћерка сам ипак
И нису ми дали да читам славу
Ваљда синови мушки морају
Гледала сам свијећу
И питала сам зар и она плаче
Јер се восак слијевао као са
Свијећа дупљака
А ипак је прави восак
И читала сам слова
У арабескама што су пузале
С воштанице
Иако смо кротили прстима фитиљ
Казивао си ми
Михољска љета су тужна
Кад пада киша
Али слава је слава
Сине тако ти је то
Живот је помало говнаст
А мама се љутила
Јер сам причала о одласцима
И каже живот иде даље
Тата
Даље си ти
У одласцима су састанци
Ваљда не жели да призна
А зна
Зна да једва придржавам плутани чеп
Ту негдје између срца и стомака
Да не прсне
Као лоше темпиран шампањац
Онда бих се разлила
Баш на овај Михољдан
Године када је владала куга
И људима побијељеле очи
И било је право вријеме за бијег
Тата
Док гасим расплакану свијећу
Чујем онај тапшај по рамену
И твоје буди паметна храбра
Сине то ти је живот
Зар ме ти ниси учила
Да нема краја
Да су одласци доласци
Хеј мила
Михољдан је тужан
И кишан и празан
Али бих вољео да си читала славу
И мани тај блуз
Храбра паметна јака
Тата
Ма знаш ти мене
Морам да стишћем снажно
Онај плутани чеп
Јер
Слава је слава и светац тражи своје
Ко ћесар ћесарево и Бог божје
А ја тебе тражим
У перфекту и оном плус
Михољдана овог кишног
Љета Господњег хиљаду девесто двадесет и прве
