Креснух шибицу прву
Преда мном бљешти
Живот
Туђи
Све тамо на мјесту своме
И осмјех с рупицама
У угловима усана
И лудовање од безразложне љепоте
И призора чекања
Доброг и Најбољег
И ено јаше на небесима
Пурпур пун као ђуле топовско
Тежак од пурпура свога
Лака тежина пуноће красоте
Унутра се преду снови злаћани
У том пурпуру што мирише
На мандарине
Тама
Кресиво друго
Хоризонт сновима крцат
Пуца од надања чекања
Љубав је пунина слућена
Мирише као оданост искреност
Топлина милина
Као загрљај најсестринскији
И смије се обзорје
И све на њему
Напучено наданим надањем
Сновима стварним
Кадифеним баршунастим
По прстима пржи жар штапића
Већ гаравог
Кресиво још једно па нека иде
Освијетлило живот
Што је стасао за смисао
Смисао је пун радовања
И свих ореола небеских
И смисао Његов свијетли укруг
До бескраја
Тамо су сви одговори без питања
Тамо сам радосна без чекања
Тмина
Џепови празни
Тапкам у мраку свјетлаце молим
И плачем као одојче
Коме су украли мајку
И гурнули га под праг
Плачем из стомака
Плачем из сваког сна
У коме сам надања пуна била
Сад ме ето у тмини
Невидљива постах приде
Без контура без сјенке
Као да ме неко гумицом брише
Утвара своја
Утвара туђа
Јер од снова сам празна
Јер сам наде гладна
Умјесто на Исток
Негдје другдје зурим
Источе Источе
Упали свјетло
Да не догори никад
К’о чиоде овог фосфора на штапићу
Што чувах потроших
Три пута три жеље три шибице
Само
Источе не залази на Западу
Угаси Запад
Угаси мрак
А мени боју и мирис и ткиво врати
И осмјех с јамицама
Баш онаквим истим као са фотке из седамдесет пете
И сјај у очима
И плес безразложни
Што га Живот врти укруг
И врти и врти
У свјетлости сунца незалазног