Српски је сељак понос нације!
Побожан, храбар, вриједан и радан,
од свеукупне популације
потцијењен, остављен, тужан и јадан!
Српски је сељак снага народа!
И све жртвује за свој род.
Сто мука мучи да робу прода,
крвавим рукама сабира плод!
Српски је сељак тврд као камен!
Мудар, домишљат, пажљиво збори.
Увијек поносан, частан и стамен;
за голи живот сам се бори!
Најчешће се са Богом дружи.
О Боже, дарове земне Ти дај!
Када погријеши, сам себе ружи
и моли Бога за опроштај.
У небо често гледа и зове,
док руком брише са чела зној,
ал` небо неће да се одазове.
Боже помози, о, Боже мој?!
Свакога дана све испочетка,
по већ устаљеном редосљеду.
На селу све сељака чека –
невидљиви послови у недогледу.
Често устаје и прије зоре,
кући се враћа кад падне вече.
Само он тврду бразду заоре
и жели да мед и млијеко тече.
Много је доктора и доктората,
а нигдје дјела ни резултата!
Српски је сељак неписмени,
бранио отаџбину у три рата.
Данас је техника савремена –
држава сељаку може да врати.
Српском сељаку нема помена,
док сељак страдава и тешко пати!
Нестаје српски паор, тежак и сељак,
и српско село са њим нестаје!
Нестаје искрени српски весељак
што чува традицију и обичаје.
Сељак је цијелога српства кров!
Чувар породице и морала.
Све ће прерасти трава и коров
ако нестане српског сељака!
