Још као дијете научи Трифун
како је страшан црни демон!
Помоћу Божје благодати
поче болесне оздрављати.
Прочуло се до царског Рима
о Трифуновим чудотворствима.
Дође да излијечи душевне ране
цареве кћерке Гордијане.
Кад близу стиже, заурла ђаво
па у пакао побјеже право.
Младић се врати из вјечног града
али за истину тешко пострада!
У име цара, Аквилин викну
своме доглавнику Помпијану;
нека каже име, постојбину,
нек исповиједи вјеру, фортуну.
„Зовем се Трифун, нећу да дужим,
Христу Господу једином служим!“
Тешко бијаше бијен и тучен,
везан за коња по снијегу вучен!
Поткованог га воде по граду,
објешеног о дрво туку и боду.
Великомученички пострада
За Христа живот жалио није
Заштитник је лозе и винограда
Славе га многе занатлије.
Наздрављају о Крсној слави
Подижу чашу вина рујна
Да и нас Бог не заборави
Молитвама светог Трифуна.
Мученику младом Светом Трифуну
Бог је за жртву даров`о круну.
