Идите дакле и научите све народе крстећи их у име Оца и Сина и Светога Духа, учећи их да држе све што сам вам заповедио, и ево Ја сам са вама у све дане до свршетка света. Амин. (Мт. 28,19-20)
Ове речи које је записао Свети апостол и Јеванђелист Матеј изговорила су најсветија уста, и ово није молба, ни савет, ово је заповест Господња, заповест која ево ни после две хиљаде година није испуњена. Некрштених је и даље много, а и међу крштенима још увек мало чврстоверујућих, дубоковерујућих.
Као нека зла слутња надвиле су се над нама Спаситељеве речи: „А Син човечији када дође хоће ли наћи вере?“ (Лк. 18,8). Још је Свети Јован Златоусти рекао: „Када бисмо ми били прави Хришћани, у свету не би било нехришћана.“
Створивши прве људе, Бог им је заповедио: „Рађајте се и множите се и напуните земљу и владајте њоме.“ (Прва Мојс. 1,28). Нама се чини да су се ове речи готово испуниле. Људски род је напунио земљу и у многочему влада њоме. Али то се само тако чини, као што се и у Христово време док је по земљи ходио, књижевницима и фарисејима чинило да формалним придржавањем прописа творе вољу Божју. Али не тако, говорио им је Господ, не тако рекао би и нама данас.
Поучавајући своје ученике, како да се понашају. Господ Исус Христос им каже: „Знате, да они који се сматрају владарима народа, господаре њиме, великаши владају над њима, али међу вама да не буде тако, него који хоће међу вама да буде велики-први, нека вам служи.“ (Мт. 20,26).
Ево правог смисла, ево на шта је Бог мислио када каже владајте њоме. ВЛАДАТИ ЗНАЧИ СЛУЖИТИ!
Но ово је тврда беседа. Ко је може слушати? Апостоли, само су апостоли могли слушати тврде беседе а да се не саблазне, само су они били у стању да у њима виде речи вечнога живота, само су они могли да и оне који су се саблазнили, касније врате на прави пут.
Али оно што су некада били апостоли, данас су свештеници. О колико је узвишена свештеничка служба, колико је важна, колико је незаменљива, јер не може обичан народ потпуно да разуме речи Божије, без духовног учитеља. Наш благочестиви народ свештеника ословљава са Оче, јер свештеници као и телесни очеви брину о деци својој. Али свештеници су и више од телесних очева, старају се не за смртно тело, већ за бесмртну душу. Свештеници су више и од мајки, јер као што мајка једући тврду храну, претвара је у млеко којим храни своје чедо. Тако и свештеник хранећи се тврдом беседом из уста самога Господа, претвара је у духовно млеко којим храни своју духовну децу. И као што би беба и поред обиља хране, без родитеља остала гладна, тако и поред обиља духовне хране, народ без свештеника остаје гладан.
А шта да кажемо за ову најсветију службу, са којом ничег сличног на земљи ни на небу нема, Свету Литургију-Свету Евхаристију, у којој свештеник стоји на граници светова, узноси Богу дарове: хлеб и вино, да би од Бога примио храну за живот вечни, пречисто тело и часну крв Христову?
О како су важни свештеници, колико су потребни. Данас, више него икада постоји изобиље духовне хране која је свима доступна: књиге, телевизија, интернет, али то је често тврда храна, која иако изгледа примамљиво, може да буде погубно. Јер беба када би се само домогла, радо би појела укусну храну која није за њу. Али родитељи знајући колико је то опасно, будно прате на своје дете да се тако нешто не догоди.
И колико је душа важнија од тела, толико су духовни родитељи важнији од телесних, колико је вечни живот важнији од пролазног, толико је свештеник важнији од владара, па макар он и целим светом владао. Свештеник који је спасао само једну душу, учинио је више од владара који је освојио цео свет, јер се целим светом не може откупити ни само једна душа.
Свештеник није чиновник. Он је проповедник оне ЈЕДИНСТВЕНЕ ИСТИНЕ, која би требало да измени читав свет, говорио је велики Достојевски.
Даље нас учи и опомиње Преподобни Силуан Атонски: Када би људи могли да виде у каквој се великој слави налази свештеник-свештенослужитељ када богослужи, они би попадали на земљу од тог виђења, исто као што би и сам свештеник, када би могао да види себе у каквој се небеској слави налази док богослужи, постао би велики подвижник, само да не би нечим ожалостио Духа Светог, Који је у њему. Верујте браћо и сестре, да када би се неком догодило да умире у присуству духовника и да му уздишући каже: „ОЧЕ БЛАГОСЛОВИ МЕ ДА ВИДИМ ГОСПОДА У ЦАРСТВУ НЕБЕСКОМ“ и духовник му рекао: „Иди чедо и види Господа,“ његова молба би по благослову духовника била услишена, јер је Дух Свети и на небу и на земљи исти.
Свети Јован Златоусти говори: „Пастирска служба је пуна тешких мука, лишавања и невоља. Али те муке и лишавања дају пастиру највише духовне радости. Пастир који истински врши своју пастирску службу, препорађа своје парохијане за духовни, благодатни живот и они постају учесници вечнога живота. А он пошто је трпећи зло, добар рат ратовао (Друга Тим. 5,5-7), на завршетку своје службе, смело и радосно поћи ће с’ надом да ће последњега дана стати с’ десне стране Судије са својом духовном децом (Јевр.Друга,13) и примити од Пастиреначалника венац који неће увенути (Прва Петр.5,4).
Тога ради и спасења појединачног и заједничког ради, сви ми свештенослужитељи и сви верујући, крштени у име Оца и Сина и Светога Духа, сабрани у Светотројичном Богу, јачајмо у вери, молећи се непрестано, као што су се апостоли молили: „Господе, додај нам, дометни нам вере“ (Лк.17,5), или као што се молио онај несрећни отац тешко болесног сина: „Верујем Господе, помози моме неверју“ (Мк.9,24).
Молимо се усрдно Васкрслом и Васкрситељу – Господару од жетве, да изводи ревносне посланике на жетву своју, да би се духовно млеко точило у изобиљу и напајало све људе до свих крајева света, јер је то блага воља Божија, да се сви људи спасу и дођу до познања Истине. Амин.
