Ако хоћеш да будеш хришћанин, није довољно да носиш крстић, није довољно да читаш правило, није довољно да постиш, није довољно да тежити Светом причешћу. Потребно је да све ово уроди плодом.
Која је поента ако сваког дана на јутарњим и вечерњим молитвама тражиш смирење, а не смираваш се када ти Бог да тако добру прилику? „Дај ми стрпљења, великодушност и кротост“. То молимо, али где је твоја кротост? Где је твоје смирење? Где ти је стрпљење? Гле, Бог ти даје прилику да претрпиш.
Па ти претрпи, увежбај се. Пошто је наш земаљски живот веома кратак, он је само припрема за вечност.
Да ли су те увредили?
Изванредно: па дали су ти прилику да опростиш. Откриј Богу свој опроштај тајно, јер, само ако радиш тајно, Бог, „Који види тајно, наградиће те јавно“. Опрости у дубини срца, не стискај усне, не стискај зубе, не плачи, не јецај. Опрости, докажи да ти новац уопште није важан, ни мишљење људи, ни твој понос, него докажи да ти је важна реч Божија, да ти је важно да имаш љубав, да не желиш да се одвојиш од љубави Божије, да си заиста прихватио Његову реч, да си заиста хришћанин.
