Онима који су отишли…
Тамо где сам давно рођен
Не одлазим тако често
Са разних страна, животом вођен,
Увек мислим на то место.
Родни град ме свуда прати,
У души чежња и празнине дах,
Ко сина мајка што чека да се врати
Дозива на мог рођења праг.
Када је тешко, њега се сетим,
Да стресе са мене сва зла света
У мислима Ваљеву тад полетим
И вратим у своје младости лета.
И данас чезнем за тим данима,
Дечјим бригама што су слатке муке,
Безбрижно дете што све га занима
Заштићен од свега испод очинске руке.
Измирен тако са самим собом
Мир се у душу поврати тад;
Утеху нађем у разговору с Богом
И сећању на вољени родни град.
Знам ко сам,
Јер тешњарску калдрму и Градац сањам,
Где год да сам,
Ваљеву снове поклањам.
Из књиге – Питам се
