Пред ким то клечиш и за милост молиш
И пепелом се посипаш по глави
Да сачуваш само живот што волиш
И наругаш се својих предака слави?
И коме пружаш своје извињење
За чији рачун и у чије име
Кад сви знају за твоје понижење
И да немаш бедник подичити се чиме?
Онај пред ким бескичмено пузиш
Преци твоји не дугују ништа
Устани часно и престани да сузиш
Ако од њих у теби остало је ишта.
Отреси са себе понижења смрад
Једном буди достојан човек
Не можеш вечно бити гад
А за голи живот клечати довек.
Ако не знаш како и шта треба
Погледај на оне чији си пород
Они те посадише са висине неба
И предуго чекају да донесеш род.
Из књиге – Питам се
