Уз гордост тријумфује самољубље
Човек је човеку непријатељ цели
Тонемо у бездушја муљ све дубље
Нико са никим ништа не дели.
Животиње постале важније од људи
Љубимце шетају на све стране
За псе и мачке азил се нуди,
А људи посташе беле вране.
За оне што гладују и самују дане
Нема ко да барјак заврти
За њих зора никако да сване
Очекују позив и долазак смрти.
Зато нам Бог окренуо леђа
Да не гледа шта се на земљи ради
Јер пса не сме нико да вређа
А човек је слободан да умре од глади.
