Слушајући данас проповед преосвећеног владика Фотија , добих инспирацију да пробам да будем један „глас вапијућег у пустињи“ о несрећи која полако једе наш народ. Ове године у септембру месецу, недељу дана, Београд и цела Србија биће светска престоница геј параде. Шетаће се по целој Србији и убеђиваће нас како је то нормално и како је то нова реалност коју морамо да прихватимо. Била је геј парада и протеклих година , али сад то иде директно из западне кухиње која хоће да нам то наметне као нову реалност. Као нешто што је нормално. Наше је само да се одрекнемо свега што је традиционално, свега што је Православно. Неће се зауставити на нормализацији хомосексуалности. Већ најпознатији светски часопис Њујорк Тајмс пише текстове како је очекивано да ускоро нова реалност буде и канибализам.
Не знам да ли сте обратили пажњу на текст песме спота којим промовишу своје деловање у Србији? У једном делу се каже „долазимо по вашу децу“… Ми као Црква, али и као и појединци не смемо остати глуви и слепи на ова дешавања. Морамо сачувати праве вредности. Но вратимо се на тему, а то је хомосексуалност. Да видимо шта Црква и Свето Писмо каже о хомосексуалности.
Пре само двадесетак година, ко би могао и да поверује да ће се многе нације наћи на ивици културног попуштања по питању хомосексуалности? Наиме, то сексуално питање које је претходно било под јавном цензуром и стриктно резервисано за одређене групе академика и теолога, у данашње време је постало лудилом морално збуњеног света. Зашто? Међу бројним разлозима који се могу понудити, не би требало пропустити да се призна да смо постали безверни свет налик оном из првог века (види Римљанима 1:18-32). Попут филозофа и говорника који су уживали у било чему што је било ново, шокантно или изазовно за опште прихваћене норме, ми смо модерни одраз народа који је постао заљубљен у своју властиту изопаченост.
Сматрајући да смо мудри, постали смо глупаци ширећи и отварајући своје умове до те мере да више нисмо у могућности да дефинишемо са сигурношћу најтемељнија становишта људског понашања. Да ли је заиста карактеристика генијалности то што ова култура муку мучи са питањем да ли је брак само за мушкарца и жену? Вековима су људи свих раса и језика, како верници у Бога тако и пагани, успевали да дају прави одговор на ово питање и тиме пропагирају човечност. Kолико год ово признање некима може да изгледа скромно, хомосексуалност није открила наша садашња генерација, нити смо ми први који се тиме шепуримо као са каквим кавијаром сексуалног менија.
Међутим, има нешто ново у овој садашњој генерацији. Наиме, барем у неким академским круговима, а и верским заједницама, постоје озбиљна и образложена настојања да се оправда практиковање хомосексуалности, а на крају и истополне брачне везе. Многи чине часне и искрене напоре да објасне и оправдају „геј“ понашање које се пре сматрало застрањивањем. По њима, ми који верујемо да је практиковање хомосексуалности погрешно, правимо озбиљну грешку и бивамо обележени као „непријатељи људских права“. Сваки њихов супротни аргумент је ништа више до смешне привидне логике која и даље тражи дозволу за необуздану страст са неограниченим бројем партнера. Но, потребно је дати искрене одговоре на ове образложене и отворене аргументе.
На почетку ћемо одговорити на три основна питања :
Шта је то хомосексуалност?
Kако неко може да одреди да ли је пракса хомосексуалности добра или лоша?
Шта Библија експлицитно учи о хомосексуалности?
Хомосексуалност је испољавање полне жудње према особи истог пола или еротска активност са особом истог пола. Лезбијка је хомосексуалац женског пола. Однедавно се термин „гаy“ (геј) користи као термин који означава хомосексуалце оба пола.
Што се тиче другог питања, зависи од тога ко одговара на питање. Хришћански став се искључиво темељи на Библији као на Божански инспирисаној Речи Божијој. Истински хришћански етички стандард се води Божанском објавом а не статистичким истраживањем или јавним мишљењем. За хришћанина Библија је коначни ауторитет како за веровање тако и за понашање.
Одговор на треће питање сматрам кључним, јер ако по питању хомосексуалности прихватимо Реч Божију, одмах нам је на располагању и од користи Божји адекватан одговор на овај проблем. Библија има много тога да каже о сексуалном греху уопште.
Прво, ту је прељуба. У основном смислу прељуба је полни однос ожењене-удате особе са неким ко није њихов супружник. И Стари и Нови завет то јасно осуђују (2. Мој. 20:14; 1. Kор. 6:9-10). Христ такође забрањује забављање прељубу и у мислима тј. слободну игру маште, која води ка прељуби (Мт. 5:28).
Друго, ту је блуд, недопуштени секс неожењене особе који је такође забрањен (1. Kор. 5:1; 1. Kор. 6:13; 1. Kор. 6:18; Еф. 5:3).
А онда долази хомосексуалност коју Свето Писмо такође осуђује. Свети апостол Павле инспирисан Светим Духом изјављује да хомосексуалност „неће наследити Царство Божије“ (1. Kор. 6:9-10). Свети ап. Павле не издваја хомосексуалца као посебног кривца. Он ту укључује блуднике, идолопоклонике, прељубнике, лопове, пожудне особе, пијанице, подругљивце и изнуђиваче. Затим додаје коментар како су неки од Kоринтских хришћана били ослобођени од тих обичаја: „И овакви бејасте неки; него се опрасте и посветисте и оправдасте именом Господа нашег Исуса Христа и Духом Бога нашег.“ Бог редом осуђује све грехе споменуте у овом одељку али као што је било наде у Христу за Коринтске хришћане, тако постоји нада и за све нас.
Хомосексуалност је недопуштена пожуда забрањена од Бога. Он је рекао свом израелском народу: „С мушкарцем не лези као са женом; гадно је.“ (3. Мој. 18:22). „Kо би мушкарца облежио као жену, учинише гадну ствар обојица; да се погубе; крв њихова на њих.“ (3. Мој. 20:13). У овим се одељцима хомосексуалност осуђује као главни пример греха, као сексуална перверзија. Хришћанин не може нити преиначити, нити напустити Божје гледиште на ове ствари.
У Библији је содомија синоним за хомосексуалност. Бог је био врло јасан по том питању када је рекао: „Да не буде курве између кћери Израиљевих, ни аџувана између синова Израиљевих.“ (5. Мој. 23:17). Блудница и содом-ац/ка није био становник Содома нити потомак становника Содома, већ особа која се окренула хомосексуалности, том перверзном и неприродном пороку по којем је Содом био познат.
Погледајмо мало одломак који о томе говори:
„Још не беху легли, а грађани Содомљани слегоше се око куће, старо и младо, сав народ са свих крајева, И викаху Лота и говораху му: Где су људи што дођоше синоћ к теби? Изведи их к нама да их познамо. А Лот изиђе к њима пред врата затворивши врата за собом. И рече им: Немојте, браћо, чинити зла. Ево имам две кћери, које још не познаше човека; њих ћу вам извести, па чините с њима шта вам је воља; само не дирајте у ове људе, јер су зато ушли под мој кров.“ (1. Мој. 19:4-8)
Јеврејска реч за „познати“ јесте „yа-да“, што је чист сексуални термин. Често се користи како би се означио полни однос (1. Мој. 4:1; 1. Мој. 1:17; 1. Мој. 1:25; Мт. 1:24-25). Порука из текста у Првој Мојсијевој 19 је врло јасна. Лот је молио мушкарце да „не чине зла“. Хомосексуалност је зло и као такво мора бити препознато, иначе нема наде да се хомосексуалци истргну из свог перверзног начина живота.
Сви знамо да хомосексуалци за себе користе термин „геј“. Реч „геј“ значи: „весео, богат, ведар, жив“. Хомосексуалци су ту реч однедавно прихватили. У оригиналној употреби она није имала двоструко значење. Ова мудра прилагођена реч „геј“ од стране хомосексуалаца је уствари украдена и изврнуто јој је њено оригинално значење и покварена некадашња исправна примена те речи.
Модерно оправдање хомосексуалног понашања уопштено се може сврстати у четири категорије.
- аргумент: Први аргумент би могао да буде онај о култури и Библији. Они који покушавају да помире библијско учење и хомосексуалне односе често оспоравају релевантност стихова Светог писма који осуђују хомосексуалност (1. Мој. 19, Суд. 19, 3. Мој. 20). По њима се ти одељци односе на давне обичаје гостопримства и култове плодности и немају никакву релевантност за нашу данашњу стварност. Надаље, уверавају нас да су библијски писци једноставно били неупућени у већину данашњих сазнања о хомосексуалности. Из тог разлога су били органичени у својим могућностима да у потпуности размотре питање хомосексуалности.
Одговор: Kомбинација текстова који забрањују хомосексуалност, како у Старом тако и у Новом завету, пружају моћну Божанску платформу за универзалну примену. Хомосексуалне везе су некомпатибилне са редом који је Бог створио (види 1. Мој. 1 и 1. Мој. 2). Жена је створена за човека а човек за жену (1. Kор. 11:8-9; 1. Kор. 11:12). Овај ред је резултат Божје моћи стварања а не било које културе. Из тог разлога културна размишљања не могу да имају никакве везе по питању принципа о којем се дискутује.
- аргумент: Друга категорија оправдавања био би аргумент који у основи криви људске гене или Бога за овај проблем и практиковање споменутог понашања. Свима су вам познате изјаве попут ових: „Ја сам хомосексуалац јер ме је Бог таквим створио!“ „Рођен сам као хомосексуалац“. „Kажеш ово није природно али мени јесте“.
Одговор: Пре свега, многи ће сматрати интересантном чињеницу да Бог посвећује врло мало драгоценог времена на објашњавање порекла било чије хомосексуалности. Да ли ће неко да верује или не, да је баш он „рођен такав“, није питање разматрања. Библија разматра људско понашање. Наша настојања да дефинишемо нашу сексуалну психу као хомосексуалну, хетеросексуалну или бисексуалну је страна библијском размишљању.
Ако је неко и неко рођен као хомосексуалац то опет не оправдава истополне односе ништа више него што се могу оправдати прељуба и блуд код хетеросексуалаца. Значи, не постоји посебан случај који би се овде разматрао. Аргументи о генетском пореклу само су одвлачење пажње од стварних питања. Осим тога, хришћани би требало да знају да не постоји ниједан научни или генетски доказ да се неко рађа као хомосексуалац. Мора да се прихвати оно шта Бог каже за хомосексуалност а то је да је она грех. Неки хомосексуалци ће покушати да надмудре јасно учење Библије неукусним одговором да су они такви каквим их је Бог створио. Не постоји ни најмањи доказ у Писму који би подржао овај лажни концепт. Бог никада није створио човека са такозваном „хомосексуалном потребом“. Нема тог детета које се роди као хомосексуал-ац/ка. Свако дете се роди или као мушко или као женско. На сваком месту где Библија спомиње хомосексуалност нагласак је на изопаченој сексуалност. Особа која упражњава хомосексуалност греши због напуштања „телесног употребљавања женског рода“ (Рим. 1:27), што значи да је такво понашање „беспутно“ (противно природи) као што је то код споменутог лезбејства у Римљанима 1:26. С обзиром да је хомосексуалност противна нормалном закону и природном распореду, генетски концепт мора да се у потпуности избаци, јер, да је хомосексуалност генетски проблем, не би било наде за једног хомосексуалца, из простог разлога што гени у једној особи не могу да се измене.
- аргумент: Вероватно најчешћи аргумент који се може чути у нашем времену је онај о љубави као оправдању хомосексуалних заједница, утемељених на квалитетној вези. Они који траже оправдање у Библији позивају се на библијске стихове из Матеја (Мт. 22:34-40). „‘Љуби Господа Бога свог свим срцем својим и свом душом својом и свом мисли својом. Ово је прва и највећа заповест. А друга је као и ова: Љуби ближњега својега као самог себе. О овима двема заповестима виси сав закон и пророци.”
Одговор: Љубав (људска) није једина савршеност у Библији а чак и љубав треба закон који ће њоме да управља. Kолико је само мушкараца оставило своју жену како би ступили у везу са другом женом, а онда се правдали, „Али ми уистину волимо једно друго? Наша љубав је дубока и искрена, нешто што никада нисам осетио са својом бившом женом? Kако то може бити погрешно?“ Очигледно је да може бити погрешно, јер Бог то забрањује. Библија нигде не спомиње да је квалитет љубави у једном односу једина мера исправног или погрешног.
- аргумент: Kоначно, ту је и аргумент универзалности еванђеља – спасење за све! Уз овај аргумент постоји ватрено наговарање да сви хришћани превазиђу препреке и отворе врата онима који су „различити“. Ту су и вапаји за љубав, милост, опроштење и прихваћеност у заједницу верних. Предлагачи попуштања пред хомосексуалности брзо нас подсећају да је Христос често показивао милост и саосећање према блудницама и проституткама, на велико згражавање верске аристократије првог века (Лк. 7:36, Мт. 21:31-32, Јн. 8:1-11). Један од њих је рекао, „Kад сам дошао Исусу, дошао сам му управо онакав какав сам и он ме воли оваквог.“
Одговор: Заиста, Христос ће заиста примити сваког онаквог какав је (како би му другачије уопште могао доћи?). Но, Христос нас превише воли да би нас и оставио таквима какви смо. Позив у Царство Божије је позив на покајање и корениту промену. Немојмо заборавити последње речи које је Христос упутио жени која је била затечена у прељуби. Исти онај Христос који јој је њој рекао: „Ни ја те не осуђујем,“ такође јој је и рекао: „Иди и не греши више“.
У светом писму Новог Завета се на више места говори о грешности хомосексуалности.
Римљанима 1:24-27, 1. Тимотију 1:10 и Јуда 1:7. Узму ли се ови стихови Писма озбиљно, лако ће се препознати хомосексуалност као зло. Одељак из посланице Римљанима је непогрешиво јасан. Свети апостол Павле приписује моралну изопаченост мушкараца и жена њиховом одбацивању „истине Божје“ (Рим. 1:25). Они су одбили „да познају Бога“ (Рим. 1:28) свргавајући Га са трона и на тај начин су оскврнули сами себе. Стари Завет је јасно осудио хомосексуалност али и у Павлово време су постојали људи који су одбацивали то учење. Због тога што су одбијали да се покоре Божјим заповестима, Он је казнио њихов грех препустивши их њему.
Филозофија замењивања Божије речи са људским властитим умовањем започела је са Сотоном. Он је то увео на самом почетку људског рода када је Еви предложио да игнорише Божје наредбе уверавајући је да ће ако то уради постати попут Бога и да ће имати моћ да распознати добро од зла (1. Мој. 3:1-5). То је била Сотонина велика лаж. Свети апостол Павле је наиме рекао да када нека особа одбије Божију истину, њен ум постаје „покварен“, што значи развратан, неспособан за доношење здравих судова. Развратан ум који је одбио Божију истину није способан да разликује добро од зла.
У Римљанима 1:26-31 се наводе 23 кажњива греха и хомосексуалност предводи ту листу. Павле је написао: „Зато их предаде Бог у срамне сласти; јер жене њихове претворише путно употребљавање у беспутно. Тако и људи оставивши путно употребљавање женског рода, распалише се жељом својом један на другог, и људи с људима чињаху срам, и плату која требаше за превару њихову примаху на себи.“ (Рим. 1:26-27). Ови стихови нам јасно кажу да хомосексуалци пате у својим телима и својим особеностима неизбежне последице својих грешних дела. Примећујете ли како се понашање хомосексуалаца описује као „срамне сласти“ (Рим. 1:26). Реч „срамне“ у грчком оригиналу „атимиа“ значи грешан, прљав, нечист, зао, нечастан. Реч „сласти“ у грчком оригиналу је „патхос“ а употребљавају је Грци да означе добре или лоше жеље (жудње). Овде у контексту посланице Римљанима, користи се у лошем смислу. „срамне сласти“ (грешна болест) значи деградирајућу страст, срамну пожуду. У Библији се осуђује та сама жеља (жудња за неким) као и сам хомосексуални чин и сматра се грехом.
Пораст модерне хомосексуалности само је једна фаза у овом тренду опадајућег морала. Kада су ученици питали нашег Господа „Kажи нам кад ће то бити? И какав је знак Твог доласка и краја века?“ А Он им је рекао да „ће се безакоње умножити, охладнеће љубав многих.“ (Мт. 24:3; Мт. 24:12). У овом времену смо сведоци попустљивости и промискуитета у сексуалном понашању каквог историја света не памти. Врло је мало обуздавања над широко раширеним материјалима који садржавају слике или натписе еротског садржаја намењени изазивању сексуалног узбуђења. Ово може да се укључи у пророчанство нашег Господа о неизмерној злоћи последњих дана.
Такође, наилазимо на пророчанску изјаву у Павловој Другој посланици Тимотију која се у одређеној мери дотиче теме о којој разговарамо. Свети апостол Павле је рекао, „Али ово знај да ће у последње дане настати времена тешка. Јер ће људи постати саможиви, среброљупци, хвалише, поносити, хулници, непокорни родитељима, неблагодарни, неправедни, нељубавни, непримирљиви, опадачи, неуздржници, бесни, недоброљубиви.“ (2. Тим. 3:1-3). Хомосексуалност је неприродно осећање које упражњавају особе које себе оскврњују са оним што је „противно здравој науци“ (1. Тим. 1:10). Закључио бих у светлу ових стихова из Писма, да је пораст хомосексуалности дефинитивно тренд који упућује на то да се приближава свршетак овог света.
Kада смо објаснили шта је то хомосексуалност ,морамо се као Православни хришћани позабавити људима који себе сматрају хомосексуалцима. Пред собом увек морамо да имамо чињеницу да су хомосексуалци попут свих нас грешника, предмет Божије љубави. Библија каже „Али Бог показује своју љубав к нама што Христос још кад бејасмо грешници умре за нас.“ (Рим. 5:8). Исус Христос „чисти грехе наше, и не само наше него и свега света.“ (1. Јн. 2:2). Хришћанин који дели Божију љубав према изгубљеним грешницима ће тражити да доспе до хомосексуалаца Христовим јеванђељем које “ је сила Божија на спасење свакоме који верује, “ (Рим. 1:16). Kао хришћанин сматрам драгоценом сваку душу за коју је Христос умро. Ми хришћани можемо да му покажемо најбољи начин живота усмеравајући га ка Христу, јер је наш Господ рекао, „Идите по свему свету и проповедајте јеванђеље сваком створењу“ (Мк. 16:15). Обавезни смо дакле, да свима донесемо јеванђеље.
Можемо да им помогнемо тражећи начина да им скренемо пажњу на оно шта Бог каже у својој Речи. У духу љубазности и љубави можемо да им укажемо да греше. Међутим, хомосексуалац је тај који мора да призна да живи у греху и који мора да покаже жељу да се тога ослободи. Без истинског пресведочења о Божјем незадовољству због тог греха и јаке жеље да се врши Божја воља, нема наде. Истински поново рођена особа не може да настави да греши без да буде суочена с плодовима очајног незадовољства узрокованог губитком заједништва са Богом, и немиром произишлим из кривице.
Хомосексуалац мора да се запита: „Да ли је краткотрајно задовољење тела вредно казне и губитака за које ћу морати да испаштам?“
На крају један савет владике Фотија “ако неће да схвате да то што раде није добро, нека нас оставе на миру. Ово је народ И земља светог Саве, светог Симеона Миротичивог, светог мученика кнеза Лазара Kосовског. Наш избор је Христово Православље.”
