Грех осуђивања често је присутан у породичном животу, међу блиским рођацима – једном речју, међу онима које највише волимо. Недавно сам чуо следећу причу.

Једна жена је својој ћерки донела две велике и лепе јабуке. Девојчица је радосно узела обе јабуке и прво загризла једну од њих. Мајка је чекала да ћерка подели другу јабуку са њом. Али, девојчица је уместо тога загризла и другу јабуку. У мајчиним очима појавиле су се сузе: толико је желела пажњу и љубав своје ћерке. Мислила је како је није успела научити оном најважнијем – љубазности и саосећању. Међутим, мајка је исхитрено осудила своје дете. Прогутавши други залогај, девојчица је пружила мајци једну од загрижених јабука и рекла:

„Мама, узми ову јабуку! Слађа је од оне друге!“

Ова прича из реалног живота учи нас да не журимо са закључцима и да не судимо о другима „пребрзо“, већ да се потрудимо да стрпљиво носимо бремена један другога (Гал. 6, 2).

Човек је биће које се стално мења, и морамо веровати да ће се пре или касније открити наша најбоља душевна својства.

ПОСТАВИ ОДГОВОР

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име