Зашто ми толико волимо и поштујемо Богородицу? Она је почетак ове победе, зора новог стварања. 25. март по ст. кал. (а такође 8. децембар, дан зачећа Пресвете Богородице, св. праведном Аном и 8. септембра – дан Рођења пресвете Богородице) и 15/28. август су повезани један са другим.
У Ваплоћењу тело Божије Мајке није било просто носиоцем материнства. Она је дала Своје тело плоти Својег Божанског Сина. У њој су се Бог и човек сјединили. Зар је после тога могао Бог оставити Њено пречисто тело, где се Божанско сјединило са људским? Успење је природна последица Благовести. У Благовести, Реч је постала плот(тело) у Пресветој Дјеви и пребивала са нама. У Успењу, људско се обожило у Њој и почело да пребива са Богом.
Божија Мајка није знала за грех. То значи да у Њој није било трулежи, које ми носимо у себи. На вечерњој празника Успења, ми слушамо обично Богородичино Јеванђеље, зато што празнујемо улазак Божије Мајке у нови дом. „Благословена си Ти међу женама, – тако је поздравља св. праведна Јелисавета, када се оне обе бремените сусрећу, – благословен Плод утробе Твоје“. Она носи под срцем, Онога, Ко ће Својом смрћу победити нашу смрт.
На многим древним иконама Успења Богородичиног, приказани су апостоли како стоје око празног гроба. Смрт није могла задржати тело Оне, Која је ради нас родила свету Христа, Живот. Ето зашто је Божија Мајка – нада свега створенога и 15/28. августа – тако радостан празник. Најрадоснији после Васкрсења Христовог.

ПОСТАВИ ОДГОВОР

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име