Сваки велики празник који празнујемо, јесте својеврсно сећање на славне догађаје и домострој спасења који су се збили посредством Силе Божије, али сваки празник није само пуко сећање на нешто што се некада давно десило, већ је и актуелизација свега тога. Данас и овде. У свим православним црквама и храмовима, када се сећамо рођења Христовог, заправо Духом Светим, Он заиста на један чудесан начин поново бива рођен, отелотворен. Бива онај који силази у заједницу са родом људским. Силази у пештере наших срца, сабира се око нас, бива онај који је са нама, доноси нам славу Божију, доноси мир на земљу, доноси ангеоско појање, доноси нам спасење и у догађају Његовог чудесног рађања и отелотворења. Поручује нам и дан данас, да управо човек јесте створен да би био Бог и да ми не треба да се само сећамо Христа као историјске личности, која је ходила овом земљом пре 2000 година, већ да у лику сваког брата и сваке сестре наше, пронађемо Господа и да будемо свесни да су они такође мали Христоси и да је Христос у заједници са свима нама и да је то, што је Он постао човек, и то што је Он рођен од Пресвете Дјеве, показује да сваки човек, свака жена, сваки брат, свака сестра, какав год да јесте, јесте Божији и јесте онај, кога љубећи, ми кроз њега заправо, љубимо самога Живога Бога. И зато сваки празник који празнујемо, крунишемо Светим Причешћем. То није ништа друго до најтешње и најприсније сједињење нас са Христом и то значи да ми постајемо једно са Њим, ми постајемо мали Христоси и кроз заједницу са Христом, тако причешћени, тако сабрани, изражавамо да је Он заправо и данас ту, заједно са нама на један пун и апсолутан начин. Зато уживајмо, браћо и сестре, у овим дивним празницима које наша Православна Црква празнује, јер на тај начин ми Живога Бога, на динамичан начин, доводимо у наше животе. Али такође сваки празник није само ни прошлост ни садашњост, него нам отвара и врата будућности. Исто тако као што су анђели најавили долазак Месије Христа, и славили га са Небеса, појући анђеоске химне и песме, исти ти анђели доћи ће у дану страшног Његовог доласка са моћним трубама да најаве Други, коначни долазак Христа, Спаситеља света.
Учествујући данас у овом празнику, треба и тога да се сетимо: да то није ради нечега што је било и нечега што је сада, већ да коначна истина и коначно спасење долази у будућности и да се подсетимо смисла наше вере због чега је Христос и постао човек, а постао је да би и нас учинио боговима, да би нас учинио вечнима, да би саваскрсли са Њим, да би наследили Царство Небеско и вечни живот. И зато, поготово да се још више радујемо, још више благодаримо Богу на свему што нам је дао и да отворимо разум срца нашега, да познамо Спаситеља у лику једни других, да Га достојно примимо, да се причестимо Њиме, јер на тај начин ми себи купујемо карту и улазницу за Царство Божије.
