Косовски завет је ништа друго него српска верзија Новог завета, српска верзија Јеванђеља. Јеванђеља отелетвореног, пројављеног, проживљеног у историји једнога Божијег народа. И као што је пред Нови завет предходио Стари, тако су и Косовском завету и Св. Кнезу Лазару, предходили Св. Сава, Св. Симеон, сви свети Немањићи и свети владари, архијереји, монаси, монахиње, мученици и славни војници, до давне 1379. године, када почиње оно што називамо Косовским заветом и Лазаревом мисијом.
Десет година пре косовске битке, Лазар је започао једну духовну битку и као велики владар, благоверни заштитник хришћанства, заштитник православља, у једном тешком, изузетно специфичном моменту по православље, када је Османска рука почела са Истока ка Западу да осваја хришћанске земље, благочестиви кнез Лазар позива свете монахе, подвижнике са Свете Горе и са горе Синајске и даје уточиште у овој, већ освештаној земљи. Они не траже много: траже пећине, траже гудуре, траже само мало мира да би могли да приносе молитву живоме Богу. И ево, то мало после толико векова, показало се као велико и као зрно горушичино које је израсло у велико стабло и велику биљку. До дана данашњег, управо ти свети синаити, свети монаси – свети Григорије, свети Зосим, свети Ромило, свети Сисоје и остали, крепе, теше и лече наш народ и пројављују живог Христа у Његовој живој Цркви.
И те далеке 1379. сустрели су се славни подвижник светогорски Григорије Србин, како га светогорци називају, који је пре него што је дошао у ове наше крајаве, подигао један од славних светогорских манастира, григоријат. И народно предање каже да су се срели и стали један на спрам другог, један са једне а други са друге стране Млаве. И како свети Григорије од хука планинске реке није могао да чује Кнеза, узвикну и показа силу, као што је чинио његов вољени Господ, над природном стихијом. И река ућута.
А разговор који су водили само је њима познат. Свакако знамо, осећамо и верујемо да се тицао управо онога што ће се десити десет година касније. И да је већ тада свети Кнез донео одлуку да живот и да све своје полажи за Христа и за Цркву своју и за народ свој. Остало је да се околоности саме тако наместе.
Данас су Задушнице, али данас је уједно и Васкрс. У овој светој обитељи, Кнез Лазар је уткан у сваки камен, у сваку циглу, у сваки педаљ овог светога манастира. Никад он одавде није ни одлазио. Ово је прва његова задужбина. А ето, опет нам данас долази кроз своје свете мошти. Заправо, дешава се да је он увек и био ту, али да овим светим чином и овом светом службом и овим светим догађајем и овим светим даном, Кнез Лазар треба да дође у срца наша. Да нас подсети ко смо, шта смо, чија је ово земља, чији смо ми народ, који је наш циљ и који је наш пут.
Устани Лазаре, Васкрсни Лазаре, пробуди се у срцу свога народа!
Свако од нас драга браћо и сестре, сваки православни Србин, мора да прође ту драму и трагедију и ту дилему коју је Лазар прошао. Наравно да нисмо ми ни толико снажни, ни толико моћни, ни толико храбри, али свакодневно у нашем животу ми се одлучујемо. Сваки дан долазимо до раскрснице када нам се нуди царство овог света и када нам се нуди Христос, живи Бог… Небеско… И сваки дан ми смо у могућности да бирамо и треба да бирамо. И нека би Св. Кнез данас охрабрио све нас, дао нам снаге, вере, љубави, да будемо верна чада његова. Јер оно што је он нама оставио, дато нам је. Ал’ нам је и задато, браћо и сестре. Каже Господ да од камена и од песка може подићи децу Аврамову. И ми не смемо никад да се одрекнемо нашег св. Кнеза. Свагда у срцу и на уму да имамо завет који је он нама оставио. А он је ту са Св. Григоријем, да мачем вере, љубави, огња и Божије силе, да све наше немоћи, слабости, падове, несавршености, однесе. И тамо где ми као грешни и мали падамо, да нас он подигне, да нас он охрабри, да нам он да снаге.
Нема лепше вере од вере православне, од вере хришћанске.
Устани св. Кнеже, васкрсни! Добро нам дошао поново у ове наше крајеве, у своју свету обитељ! Подигни нас, укрепи, подржи овај свети Манастир који је много, много пута рушен, уништаван, покушаван да буде убијен, али је вазда и вазда васкрсавао.
Нека је слава Господу, који је диван у светима својим! Нека је слава св. Григорију као Божијем дару с неба, који је дошао у ове наше горе и врлети и нека је слава св. Кнезу Лазару, свагда сада увек и у векове векова. Амин.
